Page 52 - Odiseja
P. 52
Homer: Odiseja
660 Onda Eupitov sin Antìnoje prozbori njima
(Zlovoljan, njegovo srce veòma se napuni gnjeva
Mračno, a oči mu ognju žarkovitu budu tad slične):
»Aj Telemah je svoj izvršio posao drsko!
Nà pūt otíde, a mî smo govòrili, nikad da nêće!
665 Izmed tolìkīh nâs prekò voljē naše se ùkrō
22
Momčić i spremio lađu, po narodu najbolje obro.
On će nam o zlu radit i poslije; nego mu snagu
Slomio Zeus, dok nije u napon došao jošte!
Nego mi dvadeset dajte drugara ì lāđu brzu
670 Da med gredòvitīm Samom i Itakom njeg u tjesnâcu,
Kad se vraćao bude, uvrebat i spaziti mogu,
Neka mu ne bude milo za svojim broditi ocem.«
To im reče, a oni povlađujuć nukat ga stanu,
Zatim ustanu opet i u dom Odisejev odu.
b. Penelopa saznaje da prosci hoće da joj ubiju sina. Euriklijin savjet.
675—766.
675 Sve je Penèlopa to za vrijeme dočula malo,
Što su govorili prosci o glavi Telemahu radeć.
Jer joj je javio Medon oglàsnīk, koji je čuo
Stòjēć pred dvórom, kad v'jéće unútra snȍvāhu òni.
I on u kuću ode Penelopi sve to prokazat.
680 Na prag kada on stupi, Penelopa zapita njega:
»Zašto te ponosni prosci do mène, glasniče, šalju?
Valjada sluškinjama božanskog Odiseja kazat
Poso da prestanu radit i gozbu gotove njima?
O da me prosili nisu ni ovdje ikada bili
685 I da im ovo bude i zadnja i posljednja gozba!
Čêsto se kȕpīte óvdje i žíveža mnȍgo trošíte
I Telemaha hrabrog imanje. Vi od otácā
Svojih ne čuste nikad kazivat, dok bijaste djeca,
Kakav je bio nekad Odisej med ocima vašim;
690 Nikad u narodu nikom učinio nepravde nije
Nì rekō nikakve on; ta božànskīh je običaj králjā
Jednog čovjeka smrtnog da ljube, da nà drugōg mrze;
Nikad bezakonje on učinio nikome nije,
A vi srce svoje pokazujuć i djela ružna
695 Poslije dobročinstva ne znadete nikakve hvale!«
Razuma puni Medon odgòvorī kraljici ovo:
»Ej da je, kraljice, zlo u domu ti najveće to sad!
Nego i mnogo veće i strašnije stali su drugo
Smišljati zlo, al' nȅ dō im to izvršit Kronìōn!
700 Britkom su mjeđu prosci Telemaha nákani ubit,
Kada se vrati, a ôn je za oca svoga da čuje,
U Lakedèmon divni i u Pil presveti pošo.«
22
666. »Momčić« — podrugljivo rečeno, kao da Telemah, iako je već dosegao dvadesetu godinu života,
još nije prešao dječačku dob.
52
