Page 81 - Odiseja

Homer: Odiseja

Njih je nadmašio znalac i mnogih i davnašnjih stvari;
On im dobro želéći progovori ì reknē ovo:
»Nije ti lijepo to, i ne priliči, da ti na zemlji
160 Sjedi gost, Alkìnoje, tu pokraj ognja u prahu;
A svi ovi šute očekujuć, što li ćeš reći.
Nego posadi na stolac sa klincirna srebrnim gosta,
11
Digavši ga sa zemlje, i svojim glasnícima reci,
Neka pom'ješaju vino, da možemo gromovnom Zeusu,
165 Što pribjegáre prati valjáne, izliti žrtvu,
A ključarica nèk dā tuđincu, čega imade.
Kad tu začuje riječ Alkìnoje snažni i čili,
Hrabrog svaštòznanōg tada Odiseja za ruku primi
Pa ga od ognjišta digne, na stolac ga posadi sjajni
170 Hrabrome rekavši sinu Laòdamasu odstupit,
Koji je sjedio blizu, i ocu najdraži bio.
Sluškinja u krasnom zlatnom ibríku, na kotliću što je
Stajao srebrnome, donèsē vode i gostu
Polije ruke i glatku protégnu trpezu zatim.
175 Časna ključarica hljeba donese i na nju ga stavi,
I mnogo metne jestívā te njima ga nuđaše rado.
Jesti i piti uzme Odisej, divni stradálac,
I tad progòvorī snâžnī Alkìnoje jèdnom glasniku:
»Sad u krčágu deder, Pontonoje, smiješaj vino
180 I svim ga po kući d'jeli, da možemo gromovnom Zeusu,
Što pribjegáre prati valjáne, izliti žrtvu.«
Tako mu reče, i vino Pontònoje medeno sm'ješa
Te on razd'jeli vrče natòčīv ih žrtvenog vina.
Pa kad izliju već i po svojoj se napiju volji,
185 Tada Alkinoje njima progovori ì reknē ovo:
»Čujte me sada vi, čelòvođe feačke mudre,
Neka vam nešto reknem, što srce u grudma mi kaže.
Vi sad od gozbe ove na počinak idite doma,
U zoru sjutra više starješina skupiti valja,
190 Te ćemo gosta u dvoru počastit i bozima prin'jet
Klanice krasne, a tada na opremu svi ćemo mislit,
Bez muke da bi svake i nevolje s opremom našom
Ovaj došao gost u svoju očinsku zemlju
Brzo i radosti pun, baš ako je i iz daleka,
195 Da mu se ne zbude zlo na putu il' nesreća kakva,
Prvo negoli stupi na svoju zemlju, a tada
Neka dočeka sve, što sudbina mu ì ljūtē Prelje
12
Spredoše u čas onaj, u koji ga porodi mati.
Ako li to je koji s nebesa besmrtnik došo,
200 Onda nam bogovi valj'da učiniti smišljaju nešto,
Jer nam se vidljivi vazda ukazuju bozi, kad njima
Preslavne spremamo se prikazati mi hekatòmbe,
Kod nas se časte oni i s nama, gdje god smo, sjede.

11
162—163. Podići pribjegara sa zemlje i posaditi ga na stolac značilo je zajamčiti mu zaštitu i pomoć.
12
195—198. Ti će stihovi biti umetnuti. Alkinoju je glavni zadatak da osigura Odiseju povratak u domovi-
nu, a dalje se sudbina junakova njega ništa ne tiče.
81