Page 84 - Odiseja

Homer: Odiseja

Kada se namjeri gdje, jer svagda luduje mladež.
295 Hrane dade mi dosta i žarkastog vina: u vodi
Pusti me, te se oprah, i odjeću ovu mi dade.
Ako i jesam jadan, al' svu ti istinu kazah.«

C. Odisej brani Nausikajino vladanje. 298—347.

Njemu odgovori na to Alkìnoje ì reknē ovo:
»Moja se nečemu kći, o tuđinče, dovila nije,
300 Nečemu dobru, jer nije u dvore te naše dovèla
Skupa sa dvorkinjama, a nju si molio prvu.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Nemoj mi, viteže, za to nezazornu kćerku da karaš!
Ona mi reče, za njome sa sluškinjama da idem,
305 Al' ja hotio nisam, jer bojah se, jerbo se stiđah,
Da ti se srce ne bi naljutilo, kada nas vidiš!
Ta mi se srdimo brzo plemèna ljudska na zemlji.«
Njemu odgovori na to Alkìnoje ì reknē ovo:
»Tùđīnče, nije srce u mojim grudima takvo,
310 Da se utoma ljuti; od svega je smotrenost bolja.
Ej da otac mi Zeus i Atena dâ i Apòlōn,
Kakav si sada i kako baš isto misliš, što i ja,
Da kćer dobiješ moju, nazoveš da mi se zetom
I da ostaneš ovdje! imutka bih dao ti i dom,
315 Ovdje da ostati hoćeš; a nećeš li, nitko te ovdje
Ustavljat neće, jer time ugodili ne bismo Zeusu,
Nek znaš: sutrašnji dan određujem, kada ću tebe
Opravit; a ti dakle otpočini osvojen sankom
Slatkim, i ljudi će s tobom zabroditi u more tiho,
320 Dokle ne dođeš u svoj u zavičaj i dom i drukud,
Ako te volja, ma bilo i dȁljē još od Eubéjē;
Za nju od naših vele zemljaka, koji su bili
17
Onamo najdalje da je, kad k Titiju, Gejinu sinu,
Vodiše plave kose Radàmanta, dà vidī njega.
18
325 Oni dođoše tamo i svršiše bez svake muke
Sve još u isti dan i kući se vratiše natrag.
I ti ćeš vidjeti sam u duši, kolìkō su lađe
Najbolje moje i momčad, da more uzljuljaju vesli.«
Toj se povèselī r'ječi Odisej, divni stradálac,
330 Pomoli se i ovu izustivši besjedu reče:
»Oče o Zeuse, što reče Alkìnōj, izvŕšio sve to!
Vječitog trajanja glas po žitòrodnōj nek mu se zemlji
Širi, a ja na svoju nek postojbinu se vratim.«
Dok su se njih dva tu razgovarali besjedeć tako,
335 Svojim tad dvorkinjama Aréta bjeloruka vikne,

17 323. O Titiju vidi 11. pjev. st. 576—581.
18
324—325. Inače nepoznati put Krećanina Radamanta, poslije suca u podzemnom svijetu, pjesnik ovdje
spominje samo zato da pokaže brzinu feačanskih lađa. Krećani su rado putovali, pa nije ništa neobično što
je i Radamant stigao do Feačana, koji su ga onda ispratili na daljem njegovu putu na Eubeju.

84