Page 16 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

француских научника, у првом реду Леклерка, као и немачких (Ернеста
Мајера) нема сигурности и основе за научиу обраду те материје. Тако сам и
ја по-ступио. Овај нови покрет за лечење биљем, који се сад и на Западу
нарочито појачава, потпуно одговара потребама нашег време-на. Настала је
епоха кад треба гледати на ствари сасвим обрну-то него што је то чинио др
Сава Петровић; наиме: баш лекари треба да познају лековито биље да би га

моглџ препоручивати болесницима, али у оној мери и у оним случајевима
кад оно може поуздано заменити друга сложена индустријска средства.
Било би претеривање кад бих ја, као дугогодишњи лекар практичар, тврдио
да се све може постићи лековитим билljем, као што је погрешно уверавати
свет да је болесницима спас само у оним колачићима, зрнима, хемијским
растворима и обо-јеним обландама које свакодневно трпају себи у
организам. Истина мора да је негде по среди. Али кад од билних лекова
имамо исто дејство, а имамо да бирамо — бирајмо билljне лекове, јер су
они сок из живог биља, каткад срж билке, који де-лује на живо ткиво
мекше и нежније него хемијски препарати, фабрички производи. „Они који
се лече биљкама — успевају у животу боље и живе дуже", рекао је још пре
триста гстдина научник Освалд Гролиус (Леклерк).Наше је да следимо
савете ученијих, практичнијих и кул-турнијих.Једно је само потребно: да
победимо свој немар и лењост и да будемо боли прегаоци на изабраном
пољу, и успех ће се брзо показати.

НЕОПХОДНА УПУТСТВА ЗА БРАЊЕ, ЧУВАЊЕ И УПОТРЕБУ
ЛЕКОВИТОГ БИЉА

Како су у погледу ових упутстава сви стручњаци у главном сложни, а
неки као да су се чак договорили шта ће да кажу, као нпр. Рекли' и Дроз —
ми ћемо се послужити правилима која су они израдили, с неким допунама
других аутора (Роле и Буре и др.), као и самог писца.

БРАЊE

Да би једна биљка имала корисно и снажно деловање, на које би се могло
рачунати кад се она буде примењивала, треба да буде узабрана у одрећено
време: кад су саставни делови којима она делује у пуном развитку и
напону. Ово време није за све биљке једнако, па и за све њихове поједине
делове који ће се употребити. За пример узмимо босиљак. Три научника:
Шарабо, Лелу и Хеберт, показали су да се уље које се ствара у његовом
лишћу постепено сели у цвеће, тако да га у моменту цветања нема више у

зеленим деловима биљке. После цветања и оплоћавања цвета један део уља
враћа се натраг у зелене де-лове, а други се, изгледа, потроши. Према томе,
босиљак треба брати у моменту пуног цветања. Из те појаве може се
извести закључак да све билljке које дају уље (зејтин) треба брати кад се
сасвим расцветају. Делове билке изнад земље треба брати кад је време
суво, после росе, а не за време кише, олује итд., нарочито кад се бере цвеће