Page 2 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 2

ЛЕЧЕЊЕ ЛЕКОВИТИМ БИЉЕМ






                                              ШЕСТО ИЗДАЊЕ






                                        НАРОДНА КЊИГА 1973
                     Као што је слобода вечита борба за слободу. тако је и здравље вечита

              борба  за  здравље  —  само  су  се  методи  те  борбе  кроз  векове  мењали  и
              усавршавали.
                     Победити болест значи ослободити се страха од смрти.Сваки народ,

              сваки  крај  и  свака  епоха  имају  своје  обичаје,  навике,  ношњу,  песме,
              приповетке,  игре,  болести,  епидемије,  лекове,  начине  лечења  и  вештину
              израде лекова.

                   Ако се кроз историјску призму посматра употреба лекова и вештина
              лечења,  јасно  се  види  да  дрогистичка  вештина  чини  нераздвојну  целину
              културне  историје  човечанства.  И lековито  билljе  је,  измећу  осталог,
              заорало  дубоку  бразду  у  живот  свих  народа,  а  поготово  оних  који  су
              вековима тлачени, гоњени, поробљавани, народа у вечитим сеобама, који
              по нечему личе на водени цвет, на свилу што лети по лепом вре-мену или
              на јак и пријатан, дискретан и пролазан мирис неке једва видљиве биљчице
              у густој трави. Лековито биље је најстарији лек и првобитна фармацеутска
              сировина некад примитав-.них, а сада културних народа. И данас је разно
              биље најјевтинија и најприступачнија фармацеутска сировина за израду ле-
              кова  у  домаћој  и  иностраној  индустрији.Употреба  лековитог  биља  као
              терапијског средства има у нашем народу необично богату и изванредно
              дугу  и  контину-ирану  традицију.  Најбоље  сведочанство  о  томе  пружају
              броЈни стари писани споменици, од којих ваља поменути бар нрке:
                   У  Ходошком  кодексу,  који  се  оматра  за  најстарији  кодекс  српске
              световне  медицине (XIV  век),  наводи  се,  поред  осталог,  и  разноврсна
              употреба домаћих и страних биљних дрога, најчешће кима, алоја, тамњана,
              ланеног и репиног семена, смок-виног корена, коријандра, цвеклиног сока,
              врбове коре и њеног лишћа и разног друтог биља.

                   Хиландарски медицински кодекс број 517, који је открио 1951. годи-не
              академик  Б.  Сп.  Радоичић  у  Библиотеци  манастира  Хиландара,  наводи
              употребу  камфора,  перунике,  кукурека  и  многих  других  биљака.  Тај
              'кодекс је „најдрагоценији споменик српске медицинске кудтуре" (др Реља
              Катић). Ово дело потиче из XV или XVI века.
                   За  време  петвековног  ропства  саставлуане  су  лекаруше  зна-.  них  и
              незнаних  медицинских  писаца.  И  у  њима  је  лековито  биље  најчешће
              помињани лек.У сталној борби за опстанак, хватајући се на сваком кора-ку
              укоштац са стихијом, безграничним и немилосрдним ћудима природе, без
              школованих лекара и лекова оставлен и заборав-љен, без ичије помоћи, јер
              „цар је далеко — а бог је високо", наш човек је посебно ценио лековито
   1   2   3   4   5   6   7