Page 476 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

занимају бил>оберством само у сенском департмаву (париском округу).Кандидати
за одлазак на студије, на којима су морали да проучавају ботанику и да посећују
библиотеке, ботаничку башту и друге институте, морали су поред крштенице и
уверења о добром владању подносити и друга сведочанства, као н доказе о
материјалним средствима за студије која су им потребна.Жене које су хтеле да
студирају биљоберство морале су поднети сведочанство о томе да ли су удате или

разведене;затим, да имају дозволу мужа и извод из црквене књиге о браку —
венчаницу.У случају развода — имале су поднети претходно решење о раскиду
брака или пресуду о дефинитивном разводу. Удови-де су морале поднети умрлицу
мужа. Кандидати добијају, ра-зуме се, своје индексе, које морају носити са собом и
не смеју да их позајмлују никоме;. Иначе их удаљују из школе.Кандидати за
биљобере прве класе полажу пријемни испит из општих предмета: читања,
правилног писања (погрешака при диктираном писању не сме бити више од пет),
рачунице и метарског система. Тек пошто положе тај испит кандидати могу
поднети молбу за пријем у школу.Кандидати морају имати најмање 21 годину, и
пошто се упишу и покажу као способни, полажу испит из своје струке:

познавања лековитих биљака, спреме за њихово брање, сушењеи чување.
Кандидати осим познавања обичних биљака морају показати и извесно знање о
особинама тог биља.За испитне таксе и диплому плаћало се 100 франака.Биљобери
друге класе не подвргавају се пријемном испиту о општим предметима. Од њих се
тражи само познавање биљака, како да се беру, суше и чувају.Али и они не могу
бити млаћи испод 21 године. Своје сведочанство морају показати општини у којој
мисле да се настане и да раде.Биљобери не смеју продавати никакав спремљени
лек.Поводом ове последње одредбе закона водила се жучна борба измебу
апотекара и дипломираних биљобера читаво сто-леће и више — све до данас.
Др Батестини је изложио перипетије те борбе, које каинформацију и ми треба да
знамо. Пре свега, „браћа-непријатели", реч је од биљоберима и

апотекарима, воде спор о томе где је граница њиховог занима- Ј дови ња и
поље рада. С једне стране закон каже: Нико не може спремати, продавати и
крчмити ниједан лек ако није дипломирани апотекар, а с друге даје право
билоберима, конкурентима апо-текара, монопол да продају „биљке или делове
лековитих биљака, домаћих, свежих и сувих" Овако стилизовани закони још из
доба прве републиканске Пре н ере показују како на основу њих могу да искрсну
проблеми Кас које ни столеће борбе није могло да реши. Једино што је
постало јасно у тој узајамној препирци било У је да биљобери нису могли да
продају: прво, прекоморске биљке и, друго, отровне билке (решење касације тек
1891. године), за које су постојале нарочите одредбе. .