Page 479 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Ми имамо, поред пољопривредних факултета, државне бо-таничке баште,
пољопривредне школе и њихове огледне станице, државна добра, расаднике у
сваком срезу и државне еко-номије, и нама не би било тешко да извршимо опите са
свима лековитим билкама које до сада нису расле у нашој земљи, и да покушамо да
их аклиматизирамо. Потребна је само извесна организација, добра воља и
храброст; за годину-две МОГЛИ бисмо знати на каквом терену и у коме месту те

туће биљке могу да успевају а да њихово гајење не стаје скупо. Наша земља дала
би доказ о томе да на њој безмало све може родити и све успевати.Гледајући
биљокултурну карту Француске ја сам уочио да се највише биља гаји и бере на југу
од Лиона, у долнни Роне и с обе њене стране, дакле у целом том троуглу измећу
цен-тралног масива, Приморских алпа и мора (коме је врх Лион, а основица
Средоземно море) од Монпељеа до италијанске границе. Према томе, сва наша
Македонија, а нарочито троугао испод Демир-Капије, који има погодну климу,
могао би се узети за културу лековитог биља. Дојрански срез и ћевелијски срез с
Маријанским планинама над њим могли би бити џинов-ско огледно „поље" за
расад и испитивање свих лековитих би-љака, од страних и егзотичних до алпских.
Ја бих чак сав тај крај одредио за национадну ботаничку башту, како за гајење тако
и за брање дивлег дековитог бил>а. Али то су појединости. Главно је пренути се и
поћи напред. Државне власти треба већ да саветују и позивају професоре
пољопривреде, агрономије и професоре ботанике да упознају народ с лековитим
биљем и да о томе држе наставу ученицима свих шкода.

Још једну ствар имам да осветлим пре него што завршим. У току писања ове књиге
многи пријатељи, сазнавши за њену садржину и намену, питади су шта ће на то
рећи апотекари.
На то сам давао разне одговоре. Сада, кад је већ ствар јавна, имам да се позовем
само на проф. Чирха, чувеног струч-њака за фармакогнозију, коме су такоће
поставлана таква питања. Он је резултат овог новог покрета проверио и то
саопштио у својој најновијој књизи. Он каже, од речи до речи, овако: