Page 478 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

„Тај ће комитет", вели се даље, „водити рачуна о целокуп-ној производњи и берби,
о количинама које могу да се увезу и потребне су за народ, да се наћу подесни
путеви да ту нужду задовоље; најзад, помагати стварање нових предузећа и разви-
јати стара која чувају и производе добра из лековитог биља." Под овнм последњим
подразумевају се предузећа која производе уља за дрогерије, апотеке и
парфимерије. Као што је познато, Француска је била и остала прва земл>а у

погледу производње разних мириса, миришљивих сапуна и ликера, а за све то су јој
потребне есенције које се добијају углавном из биља. Да би се те потребе
задовољиле, основано је било накнадно „Одељење за билне сировине", потребне за
дрогерије, апотеке, дестила-цију и парфимерију, које је доцније било придодато
првом ко-митету. Тај је комитет састављен био од многих стручних и званичних
лица, мећу којима се налази, осим представника ми-нистарства и лекара, апотекара
и дрогериста, и представнитрговаца с биљним семеном. Подаци о свему томе могу
се наћи код Ролеа и Буреа. И за пет година после оснивања ових уста-нова
Француска је достигла свој ЦИА — еманципацију.Колико је та област била важна за
општу економију поје-диних држава види се из тога што је Немачка дала велике
фис-калнс олакшице производњи и продаји алкохола, који се много троши при
извлачењу (спремању) лекова из биљака. Захвалују-ћи томе њихови препарати —
лекови са или без алкохола — могли су да поплаве тућа тржишта.Иако не бисмо
хтели, ипак морамо мислити на то да кад--тад спремамо већину лекова у својој
земљи од свог лековитог биља и свог алкохола, и друго, да морамо и за другу
грану, ваћење есенција из биља за лекове и друге потребе, углавном мирисну
индустрију, ма како она била у почетку непотпуна и несавршена, такоће створити
услове да она постане народна в самосталнаСредства и путеве гма да наће тај наш
будући комитет и организације које он створи.азумљиво је само по себи да он
мора одредити и правац за научно испитивање нашег земл»ишта у физичком и
хемиј-ском погледу, уколико то недостаје, за боље култивисање леко-витог биља,
као и да хемијски контролише садржај у лекови-тим састојцима нашег биља.А ако
будемо способни за то да бар помогнемо распрострањење оног знања и резултата
који су постигнути у другим земљама — путем брошура, књига, биљних
библиотека, слика итд. — те да бар теоријски будемо упознати с напретком те
гране науке и привреде, свакако ће се код нас наћи људи који ће приводити у дело
нове замисли. Можемо рећи да су се такви људи већ нашли у нашој држави.

0 ГАЈЕЊУ ЛЕКОВИТОГ БИЛ.А И 0 СТАТИСТИЦИ ПОТРЕБНЕ
ПРОИЗВОДЊЕ КОД НАС

Што се тиче трећег и четвртог питања, која смо поменули напред, наиме: о
'потреби гајења лековитог била и тачнијем одрећивању потребних количина за
потрошњу у земљи и извоз у иностранство — та је ствар колико сложена толико и
проста.