Page 355 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 355
111.
Ja nisam umela...
- Šta radi Katarina? - pitao je Tesla.
- Neguje svoja raspoloženja - smračio se Robert: - Mada je i bo-
lesna.
- Šta joj je?
- Nešto s grudima.
Po povratku iz Rima, više nije bilo sakrivanja.
Ranije su joj se bore kupile oko očiju. Prava starost je došla kad su se
izborali obrazi. Oči nekad jasno plave su postale mrlje mleka u čaju. Da,
one su se zamutile i, uopšte, sve se zamutilo. Zaista je bolno bilo pogleđati
u ogledalo. Ali čak ni bolovi koje donosi starost nisu bili ništa prema...
Sanjao sam da sam ja sluga a ti služavka i daprovodimo noć u ledenoj
palati, na krevetu od leda.
Talog jednog osmeha parao joj je utrobu. Sećala se oktobarskog po-
podneva pre više od četvrt veka kad su veverice vitlale repovima i valovi-
tim skokovima jurile kroz treptanja prirode. Ona i on su koračali kroz
žutilo i rumen inđijanskog leta. Patke su spavale ploveći. Sunce je bilo u
uglovima njenih usana i očiju. Heraklitov nevidljivi plamen liznuo je
svet.
Ali palataje bila od leda. Kipovi pod velovima su bili od leda. Od leda
je bila njihova bračna soba.
Sanjala je vrtloge i gejzire. Sanjala da miluje jednoroge koji se hrane
voćem u Brazilu. Da skija niz planinu dijamanata, da kolibrije i viline ko-
njice poji iz naprstka... Sanjala je drugu stranu vazduha nenastanjenu i
nenastanjivu. Sanjala je da je golicaju pijanisti.
361
