Page 359 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

114.

Pismo Golubici

Meka! Mila! Moja!
0 , puna svetla i gugutava. O, graciozna neuhvatljivosti!! O, belino!
Čistoto! Sjaju! Paperjasti snu bez mrlje. O, ti čija krila, maglena od brzine,
svojim lepetom ispiraju svet. O, samilosti kojom pulsira krvotok stvari.
O, tugo, isplakana iz punog srca i oproštena. O, premili zavičaju moje
duše. O, dušo.
Graciozna slabosti koja caruje nad snagama!
O, ti koja si lebdela nad vodama pre stvaranja! Ti koju je, posle poto-
pa, Noje prvu pustio sa barke!
Ja te hranim, hraneći sebe i čitav svet, kome si suština. Kad tvoje jato
poput konfeta zasrebri nad gradom, letim s vama. Smesta te poznam po
lepoti leta. Po belini.
Sveta čista dušo, ostani sa mnom.
Animo! Amin!
Dok te držim na ruci, kljun čupka ugao moje usne. Bljesak se izliva iz
tvojih očiju i iz središta sveta. Svetlost zapljuskuje moje noge, preliva se
preko kolena. Poplava unutrašnje svetlosti zahvata moje butine i stiže u
moja bedra, moje srce, moje čelo. Moje usne dotiču ružičasti kljun. Zasle-
pljen od beline, obnevideo mogu izgovoriti poslednje Hristove reči po
Jovanu:
- Sve je učinjeno.

365