Page 30 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 30

gotovo je podjednako bila va`na okolnost {to }e tim biti sve` i poletan, neiznuren desetomese~nim putovanjem,
              kada bude trebalo da stupi u dejstvo.
                     'Otkri}e' }e u}i na parkirnu orbitu oko Saturna, postaviv{i novi mesec d`inovske planete. Kreta}e se
              napred-nazad po dva miliona milja duga~koj elipsi koja }e ga na jednom kraju dovesti sasvim blizu Saturna, da bi
              ga potom zaputila preko orbita svih ve}ih meseca. Ima}e na raspolaganju stotinu dana da kartografi{u i izu~avaju
              jedan svet osamdeset puta prostraniji od Zemlje i okru`en svitom od bar petnaest poznatih satelita - od kojih je
              jedan veliki poput planete Merkur.
                     Tu mora da se nahode ~udesa koja se stole}ima mogu izu~avati; prva ekspedicija mo`e da preduzme
              samo preliminarna izvi|anja. Sve {to ona bude otkrila bi}e radio-vezom upu}eno na Zemlju; ~ak i ako se
              istra`iva~i nikada ne vrate, njihova otkri}a ne}e biti izgubljena.
                     Posle stotinu dana 'Otkri}e' }e zamreti. Svi ~lanovi posade oti}i }e u hibernaciju; samo }e klju~ni sistemi
              nastaviti da dejstvuju, a nad njima }e bdeti neumorni elektronski mozak broda. Letelica }e nastaviti da kru`i oko
              Saturna po orbiti koja }e u toj meri biti odre|ena da }e ljudi uvek ta~no znati gde da potra`e svog planetnog
              izaslanika, kako sada tako i kroz hiljadu godina. Ali kroz samo pet godina, prema sada{njim planovima, tamo }e
              prispeti 'Otkri}e II'. ^ak i ako do tada protekne {est, sedam ili osam godina, usnulim putnicima bi}e svejedno. Za
              sve njih ~asovnik }e stati, kao {to je ve} stao za Vajtheda, Kaminskog i Hantera.
                     Ponekad je Boumen, kao zapovednik 'Otkti}a', zavideo svojoj trojici besvesnih kolega u zamrznutom
              spokoju hibernakuluma. Njih uop{te nije morila dosada, niti ih je optere}ivala odgovornost; sve dok ne stignu do
              Saturna, spoljnji svet uop{te ne}e postojati za njih.
                     Ali taj svet bdeo je nad njima posredstvom njihovih biosenzornih displeja. Neupadljivo sme{teno me|u
              mnogobrojnim instrumentima na kontrolnoj tabli, nalazilo se pet malih panela sa natpisima 'Hanter', 'Vajthed',
              'Kaminski', 'Pul' i 'Boumen'. Poslednja dva bila su prazna i be`ivotna; njihovo vreme do}i }e tek kroz godinu dana.
              Ostali su sadr`ali sazve`|a si}u{nih, zelenih svetala koja su obznanjivala da je sve u redu; uz to, na svakome je bio
              sme{ten mali displej preko koga su nizovi sjajnih linija pratili spore ritmove {to su ozna~avali bilo, disanje i
              mo`danu delatnost.
                     Bilo je trenutaka kada je Boumen, iako potpuno svestan da je to sasvim nepotrebno - budu}i da bi se
              uzbuna oglasila istog trena ~im bi ne{to po{lo naopako - uklju~io i audio-izlaz. Stao bi da slu{a, napola
              hipnotisan, beskrajno spore otkucaje srca svojih usnulih kolega, ne skidaju}i pogled sa tromih talasa koji su
              sinhrono mar{irali preko ekrana.
                     Najve}ma su ga o~aravali displeji EEG-a - elektronski potpisi triju li~nosti koje su jednom postojale i koje
              }e jednog dana ponovo postojati. Bili su gotovo li{eni vr{aka i dolja, elektri~nih eksplozija koje su obele`avale
              delatnost budnog mozga - ili ~ak mozga u stanju normalnog spavanja. Ukoliko je i preostao neki deli} svesti, on se
              nalazio izvan doma{aja ure|aja, ali i pam}enja.
                     Ovu poslednju ~injenicu Boumen je znao iz li~nog iskustva. Pre no {to je bio izabran za ovaj pohod,
              isprobane su njegove reakcije na hibernaciju. Posle toga, on nije bio siguran da li je izgubio nedelju dana `ivota -
              ili je za isto razdoblje odlo`io kona~ni trenutak smtri.
                     Kada su mu elektrode postavljene na ~elo i po{to je generator spavanja stao da {alje svoje impulse, pred
              o~ima mu se nakratko razigrala predstava kaleidoskopskih ustrojstava i pokretnih zvezda. Potom je sve to i{~ezlo i
              progutala ga je tmina. Uop{te nije osetio injekcije, a jo{ manje prvi dodir studeni, dok mu se telesna temperatura
              spu{tala ka nivou od svega nekoliko stepeni iznad ta~ke mr`njenja.

                     Probudio se sa utiskom da je koliko malo~as sklopio o~i. Ali znao je da je to privid; zbog ne~ega je bio
              uveren da su, u stvari, minule godine u me|uvremenu.
                     Da li je misija izvr{ena? Jesu li ve} stigli do Saturna, obavili ispitivanje i vratili se u hibernaciju? Je li stiglo
              'Otkri}e II' da ih vrati na Zemlju?
                     Le`ao je u snolikoj omami, krajnje nesposoban da razabere koja su se}anja prava, a koja prividna.
              Otvorio je o~i, ali se malo {ta moglo videti osim zamu}enog sazve`|a svetala koja su ga zbunjavala nekoliko
              minuta. A onda je shvatio da posmatra indikatorske svetiljke na brodskoj situacionoj tabli, ali bilo je nemogu}e
              dovesti ih u `i`u. Uskoro je odustao od poku{aja da to u~ini.
                     Preplavljivao ga je topao vazduh, odagnavaju}i mu studen iz udova. Bilo je tiho, osim {to je iz zvu~nika
              iza njegove glave dopirala neka podsticajna, blaga melodija. Lagano je postajala sve ja~a.
                     A onda mu se obrati jedan opu{teni, prijateljski glas, za koji je on, me|utim, znao da ga je sintetisao
              ra~unar.
                     "Postaje{ funkcionalan, Dejve. Nemoj ustajati niti ~initi nagle kretnje. Ne poku{avaj da govori{."
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35