Page 30 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

gotovo je podjednako bila va`na okolnost {to }e tim biti sve` i poletan, neiznuren desetomese~nim putovanjem,
kada bude trebalo da stupi u dejstvo.
'Otkri}e' }e u}i na parkirnu orbitu oko Saturna, postaviv{i novi mesec d`inovske planete. Kreta}e se
napred-nazad po dva miliona milja duga~koj elipsi koja }e ga na jednom kraju dovesti sasvim blizu Saturna, da bi
ga potom zaputila preko orbita svih ve}ih meseca. Ima}e na raspolaganju stotinu dana da kartografi{u i izu~avaju
jedan svet osamdeset puta prostraniji od Zemlje i okru`en svitom od bar petnaest poznatih satelita - od kojih je
jedan veliki poput planete Merkur.
Tu mora da se nahode ~udesa koja se stole}ima mogu izu~avati; prva ekspedicija mo`e da preduzme
samo preliminarna izvi|anja. Sve {to ona bude otkrila bi}e radio-vezom upu}eno na Zemlju; ~ak i ako se
istra`iva~i nikada ne vrate, njihova otkri}a ne}e biti izgubljena.
Posle stotinu dana 'Otkri}e' }e zamreti. Svi ~lanovi posade oti}i }e u hibernaciju; samo }e klju~ni sistemi
nastaviti da dejstvuju, a nad njima }e bdeti neumorni elektronski mozak broda. Letelica }e nastaviti da kru`i oko
Saturna po orbiti koja }e u toj meri biti odre|ena da }e ljudi uvek ta~no znati gde da potra`e svog planetnog
izaslanika, kako sada tako i kroz hiljadu godina. Ali kroz samo pet godina, prema sada{njim planovima, tamo }e
prispeti 'Otkri}e II'. ^ak i ako do tada protekne {est, sedam ili osam godina, usnulim putnicima bi}e svejedno. Za
sve njih ~asovnik }e stati, kao {to je ve} stao za Vajtheda, Kaminskog i Hantera.
Ponekad je Boumen, kao zapovednik 'Otkti}a', zavideo svojoj trojici besvesnih kolega u zamrznutom
spokoju hibernakuluma. Njih uop{te nije morila dosada, niti ih je optere}ivala odgovornost; sve dok ne stignu do
Saturna, spoljnji svet uop{te ne}e postojati za njih.
Ali taj svet bdeo je nad njima posredstvom njihovih biosenzornih displeja. Neupadljivo sme{teno me|u
mnogobrojnim instrumentima na kontrolnoj tabli, nalazilo se pet malih panela sa natpisima 'Hanter', 'Vajthed',
'Kaminski', 'Pul' i 'Boumen'. Poslednja dva bila su prazna i be`ivotna; njihovo vreme do}i }e tek kroz godinu dana.
Ostali su sadr`ali sazve`|a si}u{nih, zelenih svetala koja su obznanjivala da je sve u redu; uz to, na svakome je bio
sme{ten mali displej preko koga su nizovi sjajnih linija pratili spore ritmove {to su ozna~avali bilo, disanje i
mo`danu delatnost.
Bilo je trenutaka kada je Boumen, iako potpuno svestan da je to sasvim nepotrebno - budu}i da bi se
uzbuna oglasila istog trena ~im bi ne{to po{lo naopako - uklju~io i audio-izlaz. Stao bi da slu{a, napola
hipnotisan, beskrajno spore otkucaje srca svojih usnulih kolega, ne skidaju}i pogled sa tromih talasa koji su
sinhrono mar{irali preko ekrana.
Najve}ma su ga o~aravali displeji EEG-a - elektronski potpisi triju li~nosti koje su jednom postojale i koje
}e jednog dana ponovo postojati. Bili su gotovo li{eni vr{aka i dolja, elektri~nih eksplozija koje su obele`avale
delatnost budnog mozga - ili ~ak mozga u stanju normalnog spavanja. Ukoliko je i preostao neki deli} svesti, on se
nalazio izvan doma{aja ure|aja, ali i pam}enja.
Ovu poslednju ~injenicu Boumen je znao iz li~nog iskustva. Pre no {to je bio izabran za ovaj pohod,
isprobane su njegove reakcije na hibernaciju. Posle toga, on nije bio siguran da li je izgubio nedelju dana `ivota -
ili je za isto razdoblje odlo`io kona~ni trenutak smtri.
Kada su mu elektrode postavljene na ~elo i po{to je generator spavanja stao da {alje svoje impulse, pred
o~ima mu se nakratko razigrala predstava kaleidoskopskih ustrojstava i pokretnih zvezda. Potom je sve to i{~ezlo i
progutala ga je tmina. Uop{te nije osetio injekcije, a jo{ manje prvi dodir studeni, dok mu se telesna temperatura
spu{tala ka nivou od svega nekoliko stepeni iznad ta~ke mr`njenja.

Probudio se sa utiskom da je koliko malo~as sklopio o~i. Ali znao je da je to privid; zbog ne~ega je bio
uveren da su, u stvari, minule godine u me|uvremenu.
Da li je misija izvr{ena? Jesu li ve} stigli do Saturna, obavili ispitivanje i vratili se u hibernaciju? Je li stiglo
'Otkri}e II' da ih vrati na Zemlju?
Le`ao je u snolikoj omami, krajnje nesposoban da razabere koja su se}anja prava, a koja prividna.
Otvorio je o~i, ali se malo {ta moglo videti osim zamu}enog sazve`|a svetala koja su ga zbunjavala nekoliko
minuta. A onda je shvatio da posmatra indikatorske svetiljke na brodskoj situacionoj tabli, ali bilo je nemogu}e
dovesti ih u `i`u. Uskoro je odustao od poku{aja da to u~ini.
Preplavljivao ga je topao vazduh, odagnavaju}i mu studen iz udova. Bilo je tiho, osim {to je iz zvu~nika
iza njegove glave dopirala neka podsticajna, blaga melodija. Lagano je postajala sve ja~a.
A onda mu se obrati jedan opu{teni, prijateljski glas, za koji je on, me|utim, znao da ga je sintetisao
ra~unar.
"Postaje{ funkcionalan, Dejve. Nemoj ustajati niti ~initi nagle kretnje. Ne poku{avaj da govori{."