Page 32 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

kada bi Tihi okean bio miran, uspeo je ~ak da vidi odsjaj Meseca kako svetluca na povr{ini vode; tada bi mu u
se}anje do{le no}i provedene pod palmama tropskih laguna.
No, nije `alio za tim izgubljenim lepotama. Nau`ivao se u svima njima za svojih trideset pet godina `ivota;
uostalom, bio je re{en da se ponovo prepusti u`ivanju kada se vrati, bogat i slavan. U me|uvremenu, razdaljina ih
je ~inila jo{ dragocenijim nego ina~e.
[esti ~lan posade nije mario ni za jednu od tih stvari, budu}i da on nije bio ljudsko bi}e. Posredi je bio
veoma razvijen ra~unar, HAL 9000, mozak i nervni sistem broda.
Hal (skra}enica proistekla od Heuristi~ki programiran ALgoritamski ra~unar, ni{ta manje) predstavljao je
remek-delo tre}e kompjuterske revolucije. Do njih je, kako je izgledalo, dolazilo u razmacima od po dvadeset
godina, a pomisao na okolnost da je, po toj logici, neposredno predstojala nova revolucija zabrinjavala je mnoge
ljude.
Prva se zbila tokom ~etrdesetih godina dvadesetog veka, kada je sada ve} uveliko zastarela elektronska
cev omogu}ila tako nezgrapne, veoma brze maloumnike kao {to su bili ENIAC i njegovi naslednici. Potom,
{ezdesetih godina, do{lo je do usavr{avanja tranzistorske mikroelektronike. Taj razvoj jasno je stavio do znanja da
ve{ta~ka inteligencija, koja po mogu}nostima nimalo ne zaostaje za ^ovekom, uop{te ne mora da bude krupnija
od kancelarijskih stolova - kada bi se samo znalo kako je sazdati.
To verovatno niko nikada ne bi saznao; no, bilo je svejedno. Tokom osamdesetih godina, Minski i Gud
pokazali su kako se neuralne mre`e mogu automatski generisati - samoreplicirati - saglasno bilo kom proizvoljnom
programu u~enja. Ve{ta~ki mozgovi mogli su se uslo`njavati procesom koji je zapanjuju}e bio analogan razvoju
ljudskog mozga. Za ma koji dati slu~aj ta~ne pojedinosti bilo je nemogu}e doku~iti; no, ~ak i kada bi to bilo
izvodljivo, njihova slo`enost milionima puta nadma{ila bi sposobnosti ljudskog poimanja.
Bez obzira na to kako stvar dejstvovala, krajnji ishod bila je ma{inska inteligencija kadra da sprovodi -
neki filozofi jo{ radije koriste re~ 'opona{a' - ve}inu delatnosti ljudskog mozga, samo uz znatno ve}u brzinu i
pouzdanost. Stajala je veoma mnogo, tako da je do sada napravljeno svega nekoliko jedinica iz serije HAL 9000;
no, stara {ala da }e uvek biti lak{e praviti organske mozgove nekvalifikovanom radnom snagom po~ela je da zvu~i
pomalo {uplje.
Hal je podjednsko pomno bio uve`ban za ovu misiju kao i njegove ljudske kolege - ali na to uve`bavanje
oti{ilo je znatno manje vremena, budu}i da on, pored svojstvene brzine, uop{te nije spavao. Njegov glavni zadatak
bio je vo|enje nadzora nad sistemima za odr`avanje `ivota, neprekidno proveravanje pritiska kiseonika,
temperature, pojava otvora na trupu, zra~enja i svih ostalih me|usobno povezanih ~inilaca od kojih su zavisli `ivoti
krhkog ljudskog tovara. Bio je kadar da izvr{ava slo`ene navigacione ispravke i da obavlja neophodne manevre u
toku leta kada bi do{lo vreme za promenu kursa. Tako|e je mogao da nadzire hiberisane ~lanove posade, da vr{i
neophodna pode{avanja njihove sredine i da im ubrizgava si}u{ne koli~ine intravenoznih te~nosti koje su ih
odr`avale u `ivotu.
Prva pokolenja ra~unara primala su podatke posredstvom znamenitih tastatura, sli~nih onima sa pisa}ih
ma{ina, a odgovarala su preko veoma brzih {tampa~a i vizuelnih displeja. Hal je i to mogao ~initi kada bi bilo
neophodno, ali prete`an deo njegovog op{tenja sa ostalim putnicima odigravao se izgovorenim re~ima. Pul i
Boumen mogli su da razgovaraju sa Halom kao da je posredi ljudsko bi}e, a on je uzvra}ao na besprekornom
idiomatskom engleskom koji je nau~io tokom kratkotrajnih nedelja svog elektronskog detinjstva.
Je li Hal stvarno kadar da misli - na to pitanje odgovorio je britanski matemati~ar Alen Taring jo{ tokom
~etrdesetih godina dvadesetog veka. Taring je istakao da ako neko vodi du`i razgovor sa ma{inom - svejedno da li
posredstvom tastature ili mikrofona - a pri tom nije kadar da uo~i razliku izme|u odgovora koje dobija i onih koje
bi dao neki ~ovek, onda ma{ina uistinu misli, prema svakoj suvisloj definiciji ovog pojma. Hal je lako mogao da
pro|e Taringov test.
Mo`da }e ~ak kucnuti ~as kada }e Hal preuzeti zapovedni{tvo nad brodom. U slu~aju opasnosti, ukoliko
niko ne bi reagovao na njegove signale, on bi najpre poku{ao da probudi usnule ~lanove posade elektri~nim i
hemijskim podsticajima. Ako ni oni ne bi odgovorili, Hal bi radiom pozvao Zemlju da dobije daljna uputstva.
Kona~no, ako ni sa Zemlje ne bi ni{ta stizalo, on bi preduzeo mere koje na|e za shodno da sa~uva brod i
nastavi misiju - ~iju je pravu svrhu jedino on znao i koju njegove kolege-ljudi nikada ne bi ni naslutili.
Pul i Boumen ~esto su, ne bez humora, isticali da su oni samo nadzornici i paziku}e na jednom brodu koji
je, u stvari, kadar da se sam stara o sebi. Zapanjili bi se i ne malo rasrdili kada bi otkrili koliko je istine bilo u toj
{ali.

17. OBI^AJI PLOVLJENJA