Page 25 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Tri miliona godina! Beskrajno zgusnuta panorama pisane istorije, sa svojim carstvima i kraljevima, svojim
trijumfima i tragedijama, jedva da je zapremala hiljaditi deo tog nepojamnog vremenskog razmaka. Ne samo
^ovek, nego i ve}ina `ivotinja koje sada `ive na Zemlji nisu ~ak ni postojali kada je ta crna zagonetka tako pomno
bila zakopana ovde, u najblistavijem i najspektakularnijem od svih kratera na Mesecu.
U to da je bila zakopana, sasvim hotimice, dr Majkls uop{te nije sumnjao, "U prvi mah", objasnio je on,
"nadao sam se da plo~a mo`da ozna~ava polo`aj nekog podzemnog ustrojstva, ali na{a najnovija istra`ivanja
odbacila su tu mogu}nost. Stvar po~iva na {irokoj platformi od istog crnog materijala, dok se ispod prostire
jednoli~na stena. Ta... stvorenja... koja su je sazdala `elela su da obezbede da ostane postojana i otporna na sve
poreme}aje, izuzev najja~ih mesecotresa. Gradili su za ve~nost."
U Majklsovom glasu ose}alo se likovanje, ali i tuga; ni Flojd nije bio po{te|en ovog dvojstva. Kona~no,
do{lo se do odgovora na jedno od ~ovekovih najstarijih pitanja; ovde se nalazio dokaz, izvan svake sumnje, da
Vaseljena nije iznedrila jedino ljudsku inteligenciju. No, uz svest o tome i{lo je i bolno saznanje o ogromnosti
Vremena. Ma {ta bilo to {to je minulo ovuda, proma{ilo je ~ove~anstvo za stotinu hiljada pokolenja. A mo`da je,
re~e Flojd u sebi, ba{ dobro {to je tako ispalo. Pa ipak - {ta smo sve mogli nau~iti od stvorenja kadrih da
prevaljuju svemirske razdaljine, u vreme dok su na{i preci jo{ `iveli na drve}u!
Nekoliko stotina jardi ispred, povrh Mese~evog neobi~no bliskog obzorja uzdizala se jedna oznaka. U
njenoj osnovi nalazila se konstrukcija u obliku {atora prekrivena blistavom srebrnom folijom, o~igledno za{titom od
`estoke dnevne toplote. Dok je autobus promicao pokraj nje, Flojd je do{ao u priliku da pri blistavoj svetlosti
Zemlje pro~ita napis:

OSTAVA ZA SLU^AJ NU@DE br. 3
20 kg te~nog kiseonika
10 kg vode
20 pakovanja hrane tipa 4
1 kutija pribora tipa B
1 oprema za opravku skafandra
! TELEFON !

"Jeste li pomislili na ovo?" upita Flojd, pokazav{i kroz prozor. "Mo`da je posredi ostava za slu~aj nu`de
koju je tu ostavio pohod {to se vi{e nikada nije vratilo?"
"Nije isklju~eno", priznade Majkls. "Magnetno polje ozna~ava ta~an polo`aj, tako da se lako mo`e
prona}i. Ali prili~no je mala - u nju ba{ ne mo`e da stane premnogo zaliha."
"Ko zna?" ume{a se Halvorsen. "Ni{ta nam, naime, ne govori koliko su oni veliki. Mo`da nisu vi{i od {est
in~a, u kom slu{aju bi ova stvar odgovarala zgradi od dvadeset ili trideset spratova."
Majkls odmahnu glavom. "Isklju~eno", usprotivi se on. "Ne mogu da postoje sasvim mala inteligentna
stvorenja; neophodna je odre|ena minimalna veli~ina mozga."
Majkls i Halverson, Flojd je zapazio, ~esto zastupaju suprotna stanovi{ta, ali, kako je izgledalo, ova
okolnost nije bila uzrok li~ne netrpeljivosti ili trvenja me|u njima. Me|usobno su se uva`avali, bez obzira na to da
li se u ne~emu sla`u ili ne.
U svakom slu~aju, kada je posredi bila priroda MNT-1, saglasnost nije postojala ni znatno {ire - pa ~ak ni
u pogledu naziva ovog artefakta: neki su se radije opredeljivali za 'Monolit u Tihou', ~ime se ipak zadr`avao jedan
deo skra}enice. Tokom {est ~asova od kako se spustio na Mesec, Flojd je imao prilike da ~uje desetak teorija, ali
se nije opredelio ni za jednu od njih. Svetili{te, topografski obele`iva~, grob, geofizi~ki ure|aj - to su bile
najzastupljenije pretpostavke, a neki od onih {to su ih zastupali ~inili su to veoma strastveno. Sklopljeno je ve}
mnogo opklada, tako da }e prili~no novca promeniti vlasnika kada se istina kona~no obelodani - ako do toga,
razume se, uop{te do|e.
Do sada se ~vrsti, crni materijal plo~e opirao svim prili~no blagim nastojanjima Majklsa i njegovih kolega
da se domognu uzoraka. Oni nisu sumnjali u to da bi laserski snop mogao da prore`e plo~u - jer, svakako, ni{ta
se nije moglo odupreti toj zastra{uju}oj usredsre|enosti energije - ali odluka o pribegavanju tako silovitim merama
bila je prepu{tena Flojdu. On je ve} odlu~io da se najpre poku{a sa rendgenskim zracima, soni~nim sondama,
neutronskim snopovima i svim drugim nerazornim sredstvima istra`ivanja pre no {to se pribegne te{koj artiljeriji
lasera. Bio bi to pravi varvarski ~in uni{titi ne{to {to niste u stanju da razumete; ali mo`da su ljudi uistinu bili varvari
u pore|enju sa stvorenjima koja su na~inila tu stvar.