Page 33 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Svakodnevno upravljanje brodom veoma je pomno bilo isplanirano, tako da su - bar teorijski - Boumen i
Pul ta~no znali {ta im valja ~initi u svakom trenutku tokom dvadeset ~etiri ~asa. Radili su u dvanaesto~asovnim
smenama, neizmenice, tako da se nikada nije doga|alo da obojica spavaju u isto vreme. Oficir na du`nosti
ostajao bi na kontrolnom mostu, dok bi njegov zamenik vodio ra~una o op{tem odr`avanju, obilazio brod, hvatao
se uko{tac sa neobi~nim zadacima koji su svaki ~as iskrsavali ili se odmarao u svojoj kabini.
Iako je Boumen bio nominalni kapetan u ovoj fazi misije, nijedan spoljnji posmatra~ ne bi to mogao da
zaklju~i. On i Pul u potpunosti su razmenjivali uloge, ~inove i odgovornosti svakih dvanaest ~asova. Ovo ih je
obojicu odr`avalo u punoj formi, sasvim je smanjivalo mogu}nosti da do|e do trvenja i doprinosilo je da se
postigne `eljena stopostotna redundantnost.
Boumenov dan po~injao je u {est ~asova po brodskom vremenu - op{tem efemeridnom vremenu
astronoma. Ukoliko bi se uspavao, Hal je raspolagao raznovrsjem bipova i zvonjenja da ga podseti na du`nosti,
ali tim sredstvima nikada nije pribegnuto. Testa radi, Pul je jednom isklju~io ure|aj za bu|enje, no Boumen se
automatski digao u pravo vreme.
Prvi zvani~ni korak po bu|enju bio je da pomeri za dvanaest ~asova glavni hibernacioni hronometar.
Ukoliko bi ova operacija izostala dva puta uzastopce, Hal bi izveo zaklju~ak da su on i Pul onesposobljeni i
preduzeo bi neophodne mere predvi|ene za ovakav slu~aj.
Boumen bi potom oti{ao u toalet, zatim bi pristupio izometrijskim ve`banjima, a onda bi se latio doru~ka i
~itanja jutarnjeg radio-izdanja 'World Times-a'. Na Zemlji nikada nije tako pomno ~itao novine kao sada; ~ak i
najsitnije vesti iz rubrike dru{tvena govorkanja, kao i najbezna~ajnija politi~ka {u{kanja, neizostavno su mu plenili
pa`nju dok su promicali ekranom.
U sedam ~asova zvani~no bi smenio Pula na komandnom mostu, donev{i mu kafu iz kuhinje u tubi na
istiskanje. Ako - kao {to je obi~no bivao slu~aj - ne bi bilo ni~ega da se izvesti, niti kakvih mera koje je valjalo
preduzeti, on bi otpo~eo proveravanje pokazatelja svih ure|aja i obavljanje niza testova ~ija je svrha bila da se
uo~e mogu}i kvarovi. Ovaj posao bio bi okon~an u deset, a onda bi usledilo razdoblje u~enja.
Boumen se bavio u~enjem vi{e od polovine `ivota i sa tim ne}e prestati sve dok ne ode u penziju.
Zahvaljuju}i revoluciji koja se zbila u dvadesetom stole}u na polju obu~avanja i tehnika obrade informacija, on je
ve} raspolagao obimom znanja koji je bio ravan diplomama na dva ili tri fakulteta - a, {to je bilo jo{ zna~ajnije,
mogao je da se seti devedeset odsto onoga {to je jednom nau~io.
Pre pedeset godina bio bi smatran za stru~njaka na podru~ju primenjene astronomije kibernetike i
svemirskih pogonskih sistema - no, on bi bez oklevanja porekao, uz iskrenu nevericu, da je uop{te stru~njak.
Boumen nikada nije uspevao da ve`e svoje interesovanje isklju~ivo za jedan predmet; uprkos mra~nim
upozorenjima svojih instruktora, bio je uporan u htenju da stekne diplomu iz op{te astronautike - kursa sa
neodre|enim i rasplinutim nastavnim programom, predvi|enog za one ~iji se koeficijent inteligencije kre}e tek
negde oko sto trideset i koji nikada ne}e dosti}i krajnje domete u svojoj profesiji.
Odluka mu se pokazala ispravna; upravo mu je to odbijanje da se specijalizuje omogu}ilo da postane
jedinstveno kvalifikovan za sada{nji zadatak. Uglavnom iz istih razloga, Frenk Pul - koji je ponekad, ne bez izvesne
podrugljivosti, nazivao sebe 'lekarom op{te prakse na polju svemirske biologije' - ispao je njegov idealni zamenik.
Nijh dvojica, uz, ukoliko bi se pokazala neophodna, pomo} iz Halovih ogromnih skladi{ta informacija, bi}e kadra
da se uhvate uko{tac sa svakim problemom koji se mogao pojaviti tokom ovog putovanja - sve dok im umovi budu
~ili, prijem~ivi i kadri da o`ivljavaju stara ustrojstva pam}enja.
I tako, tokom dva ~asa, od deset do dvanaest, Boumen bi vodio razgovor sa elektronskim u~iteljem,
proveravaju}i svoje op{e znanje i upu}uju}i se u gra|u koja se posebno odnosila na ovu misiju. Neprekidno bi
prebirao po planovima broda, dijagramima vodova i kola, ili profilima putovanja, odnosno nastojao bi da dozna
{to vi{e o Jupiteru, Saturnu i njihovim razu|enim porodicama meseca. U podne, oti{ao bi u kuhinju, prepustiv{i
brod Halu dok bi pripremao ru~ak. ^ak je i tu bio u potpunosti u dodiru sa svim {to se zbiva, budu}i da se u maloj
prostoriji koja je slu`ila kao salon i trpezarija nalazio duplikat displeja situacione table, tako da ga je Hal mogao
pozvati ~im bi za tim iskrsla potreba. Pul bi mu se pridru`io za obrok, pre no {to bi oti{ao na {esto~asovni po~inak,
i njih dvojica obi~no bi gledala jedan od redovnih TV programa koji su im preno{eni sa Zemlje.
Njihov jelovnik bio je isplaniran podjednako pomno kao i svi ostali vidovi misije. Hrana, koja je uglavnom
dr`ana smrznuta i dehidrirana, bila je bez izuzetka prvorazredna i izabrana tako da se mo`e pripremati i jesti uz {to
je mogu}e manje pote{ko}a. Porcije je jednostavno trebalo otvoriti i staviti u si}u{nu, automatsku pe}nicu, koja bi
se oglasila zvu~nim signalom po{to bi posao bio obavljen. Mogli su da u`ivaju u onome {to je imalo ukus - i,
podjednako va`no, izgled - soka od pomorand`e, jaja (na bilo koji na~in), odrezaka, krmenadli, pe~enja, sve`eg
povr}a, raznog vo}a, sladoleda, pa ~ak i sve`e pe~enog hleba.