Page 77 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

{to je ikada bio, svaki trenutak njegovog `ivota preno{en je radi ~uvanja na bezbednije mesto. A u ~asu kada
jedan Dejvid Boumen bude prestao da postoji, drugi }e postati besmrtan.
Br`e i br`e ponirao je u zaboravljene godine i u jedan jednostavniji svet. Lica onih koje je nekada voleo i
za koje je mislio da ih je izgubio u zaboravu blago su mu se osmehivala. Uzvratio im je osmeh sa naklono{}u i bez
bola.
Kona~no, strmoglavo regrediranje po~elo je da se usporava; zdenci se}anja bili su gotovo presahli. Vreme
je stalo da te~e sve tromije, pribli`uju}i se trenutku zaustavljala - ba{ kao {to i zanjihalo klatno, u ~asu kada stigne
do granice svog luka, izgleda da se smrzlo za jedan ve~ni tren, pre no {to otpo~ne novi ciklus.
Bezvremeni trenutak minu; klatno krenu u suprotnom smeru. U jednoj praznoj prostoriji, lebde}i posred
plamenova dvostruke zvezde, udaljene dvadeset hiljada svetlosnih godina od Zemlje, beba otvori o~i i zaplaka.

46. PREOBRA@AJ
A onda utihnu, shvativ{i da vi{e nije sama.
Avetinjski, svetlucavi pravougaonik obrazovao se u praznom vazduhu. O~vrsnuo je u kristalnu plo~u,
izgubio prozra~nost i postao obliven bledom, mle~nom sjajno{}u. Uznemiruju}e, neuhvatljive utvare kretale su se
njegovom povr{inom i u dubini. Spajale su se u {ipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovale prepletena
paokasta ustrojstva koja po~e{e polako da se vrte u skladu sa pulsiraju}im ritmom koji sada kao da je ispunjavao
celi svemir.
Bio je to prizor koji je mogao privu}i i vezati pa`nju bilo kog deteta - ili ~ovekolikog majmuna. Ali, ba{
kao i pre tri miliona godina, posredi je bila samo spoljnja manifestacija sila odve} tananih da bi se svesno pojmile.
Bila je to jednostavno igra~ka za razonodu ~ula, dok se prava obrada odigravala u znatno dubljim nivoima uma.
Ovoga puta, obrada je bila brza i pouzdana, budu}i da je nova {ara ve} bila istkana. U eonima proteklim
od njihovog poslednjeg susreta, naime, tka~ je mnogo nau~io; a i gra|a u kojoj je upra`njavao svoju umetnost
bila je sada nesravnjivo finije kakvo}e. Ali da li }e mu biti dopu{teno da uzme udela u tka~evoj sve ve}oj tapireriji,
to je samo budu}nost mogla re}i.
O~ima koje su ve} odra`avale inteligenciju ve}u od ljudske beba se zagleda u dubine kristalnog monolita,
razabrav{i - ali jo{ ne i doku~iv{i - tajne koje su tamo le`ale zapretane. Znala je da se vratila ku}i, da je ovde
poreklo mnogih rasa osim njene; ali tako|e je znala da tu ne mo`e da ostane. Posle ovog trenutka sledilo je novo
ro|enje, ~udnije od svih u pro{losti.
Taj ~as je sada kucnuo; blistava ustrojstva nisu vi{e predstavljala odjek tajni u srcu kristala. Kada su ona
zamrla, za{titni zidovi i{~ileli su u nepostojanje odakle su nakratko izronili, a crveno sunce ispunilo je nebo.
Metal i plastika zaboravljene svemirske kapsule i ode}a koju je jednom nosilo stvorenje {to se zvalo Dejvid
Boumen buknu{e u ognju. Poslednje veze sa Zemljom su nestale, razlo`iv{i se na svoje sastavne atome.
Ali dete je to jedva primetilo, privikavaju}i se na prijatan sjaj svoje nove sredine. Jo{ mu je, nakratko, bila
potrebna ta opna materije kao `i`a njegove mo}i. Njegovo neuni{tivo telo predstavljalo je sliku koju mu je um
imao o samom sebi; jer, uprkos svim mo}ima koje je posedovalo, znalo je da je jo{ beba. To }e i ostati sve dok ne
bude donelo odluku o novom obli~ju ili ne bude nadraslo neophodnost materije.
A onda je do{lo vreme da krene - premda, u izvesnom smislu, nikada ne}e napustiti ovo mesto gde je
ponovo ro|eno, zato {to }e uvek biti deo entiteta koji je iskoristio ovu dvostruku zvezdu za svoje nedoku~ive
naume. Pravac, premda ne i priroda njegove sudbine le`ao je jasno pred njim, tako da nije bilo potrebe da se dr`i
okoli{ne putanje kojom je stigao dovde. Nagonima starim tri miliona godina sada je shavatio da ne postoji samo
jedan put iza le|a svemira. Drevni mehanizam Zvezdanih dveri valjano mu je poslu`io, ali vi{e mu nije bio
potreban.
Svetlucavo, pravougaono obli~je, koje mu je nekada li~ilo samo na kristalnu plo~u, jo{ je po~ivalo pred
njim, ravnodu{no kao i ono prema bezopanim plamenovima pakla koji se pru`ao dole. U njemu su le`ale
zapretane jo{ nedoku~ene tajne prostora i vremena, ali je bar neke od njih ono sada razumevalo i bilo kadro da ih
kontroli{e. Kako je o~igledan - kako nu`an - bio taj matemati~ki odnos njegovih strana, sled kvadrata 1:4:9! I
kako je prostodu{no bilo pretpostaviti da se niz okon~ava u toj ta~ki, u samo tri dimenzije!
Usredsredilo je um na te geometrijske jednostavnosti i dok su mu se misli poigravale njima, prazan okvir
ispunio se tamom me|uzvezdane no}i. Sjaj crvenog sunca zgasnu - ili, bolje re~eno, kao da se namah razudio u
svim pravcima; istog trena, pred njim se pojavilo blistavo vrtlo`je Galaksije.
Posredi je mogao biti neki predivan, neverovatno kitnjast model postavljen u blok plastike. Ali bila je to
stvarnost doku~ena u njenoj ukupnosti ~ulima koja su sada bila tananija do vida. Ukoliko bi to po`elelo, moglo je
da usredsredi pa`nju na bilo koju od njenih stotinu milijardi zvezda; a bilo je kadro i za znatno vi{e od toga.