Page 73 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Mo`da su to bili samo oblaci plazme, koji su stekli privremenu postojanost zahvaljuju}i nekoj ~udnoj
kombinaciji prirodnih sila - sli~no kratkove~nim loptastim munjama koje jo{ zbunjuju zemaljske nau~nike. Bilo je to
jednostavno, a verovatno i ute{no obja{njenje; ali, posmatraju}i ta strujanja zvezdanih razmera, Boumen nije
mogao uistinu poverovati u njega. Ta iskri~ava ~vori{ta svetlosti znala su kuda idu; hotimice su se slivala ka
plamenom stubu {to ga je podizao beli patuljak kre}u}i se orbitom.
Boumen baci jo{ jedan pogled ka uspinju}em mlazu koji je sada nastupao du` obzorja ispod si}u{ne,
masivne zvezde {to je upravljala njime. Da li je posredi puka uobrazilja - ili su stvarno postojale mrlje sna`nije
sjanosti koje su gamizale uz taj veliki gasni gejzir, kao da su se milijarde blistavih iskri udru`ile u ~itave kontinente
fosforescencije?
Zamisao je gotovo natkrljavala i samu ma{tu, ali mo`da je to {to je posmatrao uistinu bilo ni{ta manje do
migracija sa zvezde na zvezdu preko ognjenog mosta. Sva je prilika da nikada ne}e doznati da li je tu posredi
kretanje bezumnih kosmi~kih zveri, koje kroz svemir nagoni neki poriv sli~an onom {to podsti~e leminge, ili
ogromna seoba inteligentnih entiteta.
Kretao se kroz novi poredak stvaranja o kome je tek nekolicina ljudi ikada sanjala. Sa one strane carstva
mora, kopna, vazduha i svemira le`alo je carstvo vatre, a on je bio jedini povla{}en da ga na trenutak osmotri.
Bilo bi previ{e o~ekivati da to i razume.
44. PRIJEM
Ognjeni stub stao je da prelazi rub sunca poput oluje koja odlazi za obzorje. Uskome{ane mrlje svetlosti
vi{e se nisu kretale zvezdanim predelom crvenog sjaja koji se i dalje nalazio hiljadama milja ispod. Sede}i u
svemirskoj kapsuli, za{ti}en od sredine koja je mogla da ga potre u jednoj milisekundi, Dejvid Boumen ~ekao je na
ono {to je bilo pripremljeno.
Hitaju}i svojom orbitom, beli patuljak brzo je ponirao; uskoro je dodirnuo obzorje, zapalio ga i i{~ezao.
La`ni sumrak spustio se na pakao ispod i u toj iznenadnoj promeni osvetljenosti Boumen postade svestan da se
ne{to zbiva u prostoru oko njega.
U~inilo mu se da je svet crvenog sunca po~eo da se mre{ka, kao da ga posmatra kroz vodu koja te~e. Na
trenutak se zapitao da li je to posredi neko refraktivno dejstvo, izazvano mo`da prolaskom neuobi~ajeno silovitog
udarnog talasa kroz prenapregnutu atmosferu u kojoj se i sam nalazio zaronjen.
Svetlost se prigu{ivala, kao da je predstojalo spu{tanje drugog sumraka. Boumen po navici podi`e pogled
nagore, ali se odmah prekori zbog tog previda, prisetiv{i se da je glavni izvor svetlosti ovde ne nebo, nego blistavi
donji svet.
Izgledalo je kao da se zidovi od nekog materijala sli~nog neprozirnom staklu zgu{njavaju oko njega,
prituljuju}i crveni sjaj i zamra~uju}i vidik. Postajalo je sve tamnije i tamnije; slaba{nja tutnjava zvezdanih orkana
tako|e je brzo zamirala. Kona~no, svemirska kapsula ostala je da lebdi u ti{ini i no}i. Trenutak kasnije, usledio je
sasvim blag udar kada se ona spustila na neku ~vrsti povr{inu i zaustavila.
Zaustavila, ali na ~emu? - upita se Boumen sa nevericom. A onda se svetlost vratila; a neverica je ustupila
mesto krajnjem o~aju - jer po onome {to je video da ga okru`uje znao je da je jama~no si{ao sa uma.
Bio je pripravan, pomislio je, na svako ~udo. Jedina stvar koju uop{te nije o~ekivao bilo je ne{to sasvim
obi~no.
Svemirska kapsula po~ivala je na ugla~anom podu nekog elegantnog, neznanog hotelskog apartmana
koji se mogao nalaziti u bilo kom velikom gradu na Zemlja. Pred o~ima mu je stajala dnevna soba sa sto~i}em,
divanom, desetak stolica, pisa}im stolom, mno{tvom raznih svetiljki, dopola ispunjenom policom za knjige na kojoj
su le`ali i neki ~asopisi, pa ~ak i jedna vaza sa cve}em. Van Gogov 'Most u Arlu' visio je na jednom zidu - a Vajtov
'Kristinin svet' na drugom. Bio je uveren da }e, kada bude otvorio ladicu onog stola, u njoj na}i primerak
Gidenove Biblije...
Ako je uistinu si{ao s uma, onda su njegove prikaze bile divno ure|ene. Sve je izgledalo savr{eno stvarno;
ni{ta ne bi nestalo kada bi mu okrenuo le|a. Jedina stvar koja nikako nije pristajala ovom prizoru - izme|u ostalog
i po razmerama - bila je sama svemirska kapsula.
Boumen je mnogo minuta ostao nepomi~an na svom sedi{tu. Napola je o~ekivao da }e privid oko njega
i{~eznuti. Ali ovaj je ostajao, podjednako postojan kao i ma {ta drugo {to je video u `ivotu.
Uistinu je bio stvaran - ili je predstavljao tako ve{tu obmanu ~ula da se nikako nije mogao razlikovati od
stvarnosti. Mo`da je posredi bio kakav test; ako je to slu~aj, onda }e verovatno od onoga {to on bude preduzeo u
narednih nekoliko minuta zavisiti ne samo njegova sudbina, nego i sudbina ljudske rase.