Page 75 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Najpre je otvorio hladnjak, iz koga je pokuljao talas hladne magle. Police su bile pune raznih pakovanja i
limenki koje su sve izdaleka izgledale savr{eno poznate, premda se izbliza ispostavljalo da su im nalepnice
zamu}ene i ne~itke. No, uo~ljiv je bio nedostatak jaja, mleka, maslaca, mesa, vo}a ili bilo koje neprera|ene
hrane; u hladnjaku su se nalazile samo one stvari koje su se na neki na~in pakovale.
Boumen uze jednu kutiju poznatih `itnih pahuljica koje su se jele za doru~ak, pomisliv{i uz put kako je
neobi~no to {to se one dr`e u hladnjaku. U ~asu kada je podigao pakovanje, shvatio je da ono svakako ne sadr`i
`itne pahuljice; bilo je, naime, znatno te`e.
Otvorio je poklopac i ispitao sadr`aj. U kutiji se nalazila neka pomalo vla`na, plava smesa, sli~na po
te`ini i sastavu hlebnom pudingu. Izuzme li se neobi~na boja, izgledalo je veoma ukusno.
Ali to je sme{no, re~e Boumen u sebi. Gotovo je izvesno da me promatraju i mora da im izgledam kao
maloumnik u ovom skafandru. Ako je ovo nekakav test inteligencije, verovatno sam ve} pao na njemu. Bez daljeg
oklevanja, on se vrati u spava}u sobu i po~e da otka~inje zaptivke {lema. Po{to je to u~inio, podi`e {lem deli}
in~a, polomi pe~at i oprezni {mrknu. Koliko je uspevao da razabere, udahnuo je savr{eno normalan vazduh.
Ostavio je {lem na postelju i po~eo zahvalno - i prili~no kruto - da skida skafander. Kada je zavr{io,
protegao se, nekoliko puta duboko udahnuo i bri`ljivo odlo`io skafander me|u uobi~ajenije delove ode}e u
plakaru. Tu je delovao prili~no neobi~no, ali sklonost ka urednosti koju je Boumen delio sa svim astronautima
nikada mu ne bi dopustila da ga ostavi negde drugde.
Zatim se `urno vratio u kuhinju i stao da podrobnije ispituje kutiju sa '`itnim pahuljicama'.
Plavi hlebni puding imao je blag, za~inski miris, pomalo sli~an onome kojim se odlikuju makaroni.
Boumen mu odmeri te`inu u ruci, odlomi jedan komad i obazrivo ga omirisa. Iako je sada bio uveren da ga niko
ne}e poku{ati hotimice da otruje, uvek je postojala mogu}nost gre{ke - naro~ito na jednom tako slo`enom polju
kao {to je to biohemija.
Stavio je u usta nekoliko mrvica, a potom ih sa`vako i progutao; bilo je izvrsno, premda je ukus delovao
krajnje neodre|eno, tako da ga je gotovo bilo nemogu}e opisati. Ako bi zatvorio o~i, mogao bi zamisliti da je to
meso, hleb od neprosejanog bra{na ili ~ak su{eno vo}e. Ukoliko ne do|e do neo~ekivanih posledica, nije imao
razloga da se boji smrti od gladi.
Pojeo je svega nekoliko zalogaja te smese i ve} se osetio prili~no sit, tako da je potra`io ne{to da popije.
Postojalo je pet-{est limenki piva - ponovo jedne ~uvene marke - u stra`njem delu hladnjaka i on pritisnu poklopac
na jednoj od njih.
Metalni kapak popusti du` ozna~enih linija, ba{ kao i obi~no. Ali limenka nije sadr`ala pivo; na
Boumenovo iznena|enje i razo~aranost, unutra se tako|e nalazila plava hrana.
Za nekoliko sekundi otvorio je jo{ pet-{est drugih pakovanja i limenki. Ma {ta da im je pisalo na
nalepnicama, sadr`aj im je bio isti; kako je izgledalo, ishrana }e mu biti pomalo jednoli~na, a i za pi}e ne}e imati
ni{ta drugo osim vode. Nasuo je ~a{u iz kuhinjske slavine i obazrivo srknuo.
Odmah je ispljunuo prvih nekoliko kapi; ukus je bio odvratan. A onda, pomalo posti|en svojom
nagonskom reakcijom, on prisili sebe da ispije ostatak.
Prvi gutljaj bio je dovoljan da se prepozna te~nost. Imala je u`asan ukus zato {to je bila sasvim bezukusna;
iz slavine je tekla ~ista, destilisana voda. Njegovi neznani doma}ini o~igledno nisu hteli ni{ta da rizikuju u pogledu
njegovog zdravlja.
Osetiv{i se znatno osve`eno, on se na brzinu istu{irao. Nije bilo sapuna, {to je predstavljalo jo{ jednu
sitniju nepogodnost, ali je zato postojao veoma delotvoran su{ionik sa toplim vazduhom u kome je on u`ivao neko
vreme, da bi potom obukao ga}e, potko{ulju i ku}ni ogrta~ iz plakara sa ode}om. Zatim se opru`io na postelji,
zagledao se u tavanicu i poku{ao da doku~i neki smisao u ovoj fantasti~noj situaciji.
Nije daleko odmakao u tom pravcu, kada mu je pa`nju odvukao jedan drugi tok misli. Neposredno iznad
postelje nalazio se uobi~ajeni hotelski TV ekran na plafonu; pretpostavio je da je i televizor, poput telefona i knjiga,
la`an.
Ali kontrolna jedinica na nji{u}em priru~ju postelje izgledala je tako stvarna da on nije mogao odoleti da
se ne poigra njome; a kada mu prsti dodirnu{e senzorski disk sa oznakom UKLJU^ENJE, ekran namah o`ive.
On grozni~avo i nasumce po~e da otkucava brojke na bira~u kanala i bezmalo odmah dobi prvu sluku.
Bio je to jedan dobro poznati afri~ki komentator koji je raspravljao o poku{ajima preduzetim sa svrhom da
se sa~uvaju poslednji ostaci divljeg `ivota u njegovoj zemlji. Boumen ga je slu{ao nekoliko sekundi, tako op~injen
zvukom ljudskog glasa da nije obratio ni najmanje pa`nju na ono o ~emu je bilo re~i. A onda stade da menja
kanale.