Page 28 - Duško Radović - Poštovana deco

Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici. Za njim su sada na velikom
rastojanju jurili automobili sa fotografima. Hteli su da ga slikaju za
novine.
Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. Kod pijace da se postavi
vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. Neka sviraju i pevaju
neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka, da ne misli da je
sam.
Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta
pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega.
Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti.
Ljudi ga nisu razumeli. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite, čoveče!
Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu.
Drugi su vikali: "Klin, samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali
su mu kako, i valjali se po snegu, ali on to nije mogao.
Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak, iz
Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara; pa opet u park, pored
železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali.
Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu, da mu on

onako, kobajagi, kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti.
Ali, ni to nije pomoglo.
Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo, Kline!
Stanite, zaboga!", ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi, sa
tužnim izrazom na licu.
Jurio je, deco, kroz ulice, preko mostova, gledao poznata lica u masi
koja ga je svuda pratila i dočekivala.
Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se, valjda, klizao celog života na
toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života.
Oko pola dvanaest, nešto pred podne, nastavnik gimnastike iz Velike
gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. U opštini mu
je odobreno, najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala
ispred muzeja.
Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto, ali sa snagom i
čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. Stajao je na Starom
mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. I kad je obućar naišao –
iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu.
Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji
čovek na svetu pao u sneg.
Svet se okupljao da ga vidi, da ga dodirne, da ga pita, da ga slikaju
za naše novine i za sve novine na svetu.
Posle je postao član sportskog društva, počasni, sa diplomom. Slika
mu je sedam meseci stajala u izlogu.
Iste godine, dva Francuza, braća Kurije, pokušala su da ponove
njegov podvig ali bezuspešno. Klizali su se samo 9 metara i 15