Page 7 - Duško Radović - Poštovana deco
P. 7

OTVORIO SAM PROZOR

                     Otvorio sam prozor,
                     i mrak je ušao u sobu
                     i pojeo je stvari...

                     Samo nije pojeo,
                     samo nije pojeo
                     Gordanin palac u ustima.



                     ZVEZDE

                     Kad neka zvezda nepažljiva
                     zaspi u toploj noći leta,
                     zlatari je ukradu i od nje prave
                     za decu sjajna zlatna dugmeta.


                     Zvezde na nebu treba da stoje
                     i niko ne srne da ih skine!
                     Al kad se od njih dugmeta skroje
                     što deci tako lepo stoje
                     – i onda su fine, i onda su fine...




                     ŠTA JE UČITELJICA SANJALA

                     Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona
               ðorña  Nikolića  da  napiše  nešto  na  tabli  a  to  više  nije  ðorñe  nego
               krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil!
                     I učiteljica vidi da je krokodil, ali ne veruje.
                     – Šta je to, ðorñe, jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš?
                     A ðorñe odgovara:
                     – Molim, učiteljice, ja sam krokodil,
                     I tako krokodil poñe pravo na katedru.
                     Učiteljica mu dovikuje:
                     – ðorñe, budi dobar, sećaš se kako smo se vaspitavali?
                     – A ðorñe mumla:
                     – Ne sećam se.
                     –  Kako  da  se  ne  sećaš!...  Deco,  sećate  li  se  vi  kako  smo  se
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12