Page 11 - Duško Radović - Poštovana deco

jer celoga dana nije ništa okusio.
I tako je jeo, jeo i jeo, dok se nije najeo i dok nije napravio jednu
veliku rupu u tom siru.
Miš je bio sit i umoran, i još mu se spavalo. I tako je rešio da se ne
vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća, nego da ostane u
toj rupi od sira.
I tako je on ostao u toj rupi od sira. Da mu to bude nova kuća. U tom
siru on je imao lep stan, lepu veliku rupu, ali je taj stan stalno mirisao na
sir. Jer je bio od sira. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge
stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti. Ne, on je bio lenj i glup.
On je samo jeo svoju rupu. Svoj stan u kome je živeo i u kome je
spavao.
Svakoga dana sve više i više. On je doručkovao, ručao i večerao
svoju rupu od sira. Rupa je onda postala velika, ali je sir postao mali.
I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. Sasvim.
I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika
kao tavan, a sira nigde nije bilo!...
...Nije više bilo sira, ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na

debelog miša, a debeli i glupi miš bež, bež, pa ponovo u onu cipelu...
I eno ga i sada tamo. Tu kuću valjda neće pojesti.

PLAVI ZEC

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplivao –
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu.

Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec