Page 8 - Duško Radović - Poštovana deco

vaspitavali?... Neka digne ruku ko se seća!
A deca gledaju u bivšeg ðorña, sada krokodila, i niko ne diže ruku.
A krokodil, kao mesečar, trepće sanjivim očima, ispružio ruke i ide
prema katedri, sve bliže i bliže...
I tu se učiteljica probudila.
Kad je došla u školu, u klupama je čekaju njena deca. Svi lepi i
normalni. U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić.
– A ti, ðorñe, tako, a? – kaže učiteljica ðorñu. ðorñe ne zna da je
bio krokodil. On misli na nešto drugo.
– Molim, učiteljice, nisam ja, to je Vlada.
– Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu.
– Molim, ja nisam!
– Molim, nisam ni ja.
Učiteljica ih onda sve lepo zamoli:
– Deco, ako je neko ljut na mene, neka mi to slobodno kaže.
Nemojte se pretvarati u krokodile, jer me jedne noći možete i pojesti!

RAT

Stambolskoj princezi
stigao je gost,
princ takoñe,
al' prilično prost:
čačkao je nos!

Zbog toga je
– tra-ta-ta-ta –
došlo i do rata.
Osvojen je jedan – minderluk;
proboden je jedan – praziluk;
obešen je jedan – čiviluk.

KAD SEDAM VESELIH DEČAKA...

Kad sedam veselih dečaka
ugazi u sedam prolećnih bara
– izañe sedam pijanih čizmara.