Page 209 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Poglavlje 28

Jezuiti i Colleqium Russicum

Među brojnim uzrocima koji su nagnali Vatikan da započne
Prvi svetski rat, zahtevajući od cara Austrije, Franje Josifa, da
“kazni Srbe”, glavni je bio, kao što smo videli, da se zada odlu-
čujući udarac Pravoslavnoj Crkvi, tom omrznutom i vekovima
starom suparniku.
Posle male srpske države, meta Vatikana je bila Rusija, tradi-
cionalni zaštitnik pravoslavnih vernika na Balkanu i na Istoku.
M. Pjer Dominik je napisao:
“Za Rim, ovo pitanje je bilo od najvećeg značaja; pobeda
katoličke monarhije nad Carizmom bi se mogla smatrati pobe-
dom Rima nad raskolničkim Istokom”. 135
Rimsku Kuriju nije brinulo što takva pobeda nije mogla biti
postignuta bez krvoprolića ogromnih razmera. Mogućnost, ili
bolje reći neminovnost da će do toga doći, je prihvaćena, jer su
ga sklopljeni savezi učinili neizbežnim. Nagovaran od strane
svog Državnog sekretara, jezuite Merija Del Vala, papa Pije X to
nije krio i bavarski otpravnik poslova je pisao svojoj vladi, uoči
sukoba: “On (papa) ne misli da vojske Francuske i Rusije mogu
biti uspešne u ratu protiv Nemačke”. 136
Ova procena se pokazala pogrešnom. Prvi svetski rat, koji je
opustošio sever Francuske, i ostavio iza sebe nekoliko miliona
mrtvih, nije zadovoljio težnje Rima; umesto toga, podelio je
Austro-Ugarsku, ostavivši Vatikan bez glavnog uporišta u Ev -
ropi, i oslobodio je Slovene Dvojne monarhije bečkog jarma.
Uz to, Ruska revolucija je oslobodila katolike, uglavnom polj-
skog porekla, bivše Careve podanike, od vlasti Vatikana.
208