Page 204 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 204

Bez sumnje, Sveti Otac takođe nije bio obavešten o tome šta
             se događalo u ustaškim koncentracionim logorima, uprkos tome
             što je imao svog predstavnika u Zagrebu.
               Jednom prilikom je, ipak, Sveta Stolica pokazala zanimanje
             za sudbinu progonjenih ljudi. Radilo se o 528 protestantskih mi -
             sionara, jedinih preživelih od svih onih koje su Japanci zarobili
             na  pacifičkim  ostrvima,  i  zatvorili  u  koncentracione  logore  na
             Filipinima. M. Andre Ribard, u svojoj sjajnoj knjizi “1960. i tajna
             Vatikana”,  otkriva  kako  je  papa  intervenisao  u  korist  ovih
             nesrećnika.
               Tekst stoji pod brojem 1591, datiran: Tokio 6. april 1943. u
             izveštaju Ministarstva vera za okupirane teritorije, iz kog navo-
             dim sledeće: “Izražava se želja Rimske Crkve da Japanci nastave
             sa  svojom  politikom  i  ne  dozvole  da  propovednici  lažne  vere
             dobiju slobodu koju ne zaslužuju”. 126
               S “hrišćanske” tačke gledišta, za ovakvo milosrđe nije potre-
             ban komentar, ali je, politički gledano, veoma značajno. U Slo -
             vačkoj – kao što znamo – monsinjor Tiso, jezuitski gaulajter, je
             imao  odrešene  ruke  da  progoni  “raskolničku  braću”  iako  je
             Nemačka, čiji je Slovačka bila satelit, bila većinom protestant-
             ska.  To  govori  mnogo  o  uticaju  koji  je  Rimska  Crkva  imala  u
             Hitlerovom Rajhu!
               Takođe smo videli koju su ulogu u Hrvatskoj imali predstav -
             nici te crkve, u zatiranju pravoslavaca.
               Što  se  tiče  anti-jevrejskog  krstaškog  rata,  remek  dela  Ges -
             tapoa, možda bi bilo izlišno ponovo pomenuti ulogu koju je u
             tome igrao Vatikan, jer smo već govorili o poduhvatima monsi-
             njora  Tisoa,  najvećeg  snabdevača  gasnih  komora  i  krematori-
             jumskih peći Aušvica. Samo ćemo dodati nekoliko važnih doku-
             menata u ovaj dosije.
               Pre svega, tu je pismo M. Leona Berarda, ambasadora vlade iz
             Višija u Vatikanu:
               “Maršale Petenu, gospodine,
               U Vašem pismu od 7. avgusta 1941, počastvovali ste me tra-
             žeći određene informacije koje se tiču pitanja i teškoća koje bi
             mogle da iskrsnu, od strane Rimske Crkve, zbog mera koje Vaša
             Vlada preduzima protiv Jevreja. Čast mi je da odgovorim da mi
                                                                       203
   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209