Page 206 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 206
Iz okupiranog Pariza, idemo u Rim, takođe okupiran od Ne -
maca posle italijanske propasti. Evo poruke upućene Fon Ri -
bentropu, nacističkom ministru spoljnih poslova:
“Nemačka ambasada u Vatikanu. Rim, 28. oktobar 1943.
Iako su ga uporno molili sa svih strana, papa nije otvoreno
osudio deportaciju Jevreja iz Rima. On može očekivati da će mu
naši neprijatelji zameriti zbog takvog stava, i da će to iskoristiti
protestanti u anglo-saksonskim državama u svojoj propagandi
protiv katoličanstva; kada se razmatralo ovo osetljivo pitanje,
mogućnost ugrožavanja naših odnosa s nemačkom vladom je
bilo odlučujući činilac…
Potpisao: Ernst Fon Vajsceker (Ernst von Weiszaeker)” 130
O karijeri Barona Fon Vajscekera – kome je suđeno kao rat-
nom zločincu “zbog sastavljanja spiskova za istrebljenje” – “Le
Monde” od 27. jula 1947. godine piše:
“Nazirući nemački poraz, sam je sebe poslao u Vatikan, koris -
teći ovu priliku da blisko sarađuje s Gestapoom”.
Zbog naših čitalaca koji još nisu potpuno ubeđeni, navešće-
mo sledeći zvanični nemački dokument koji oslikava stav
Vatikana – i jezuita – prema Jevrejima, pre rata:
“Proučavajući razvoj antisemitizma u Sjedinjenim Drža va -
ma, primećujemo sa zanimanjem da broj slušalaca radio emisi-
ja oca Koglina (jezuite), poznatog po svom antisemitizmu, pre-
mašuje 20 miliona”. 131
Ratoborni antisemitizam jezuita u Sjedinjenim Državama,
kao i svuda drugde, nije iznenađujuć od strane tih odanih papi-
sta, jer je potpuno u skladu s njihovim “učenjem”. Hajde da vidi-
mo šta M. Daniel–Rops, iz Francuske Akademije, ima da kaže na
tu temu; ovaj autor je usko stručan za versku literaturu i objav-
ljuje radove samo pod okriljem “Imprimatur-a”. Čitamo u jed-
nom od njegovih najboljih radova, “Isus i Njegova vremena”,
objavljenom 1944. za vreme nemačke okupacije:
“Tokom vekova, gde god da je jevrejski narod bio rasejan, krv
je tekla, i uvek bi poziv na ubistvo u Pilatovoj sudnici zaglušio
krik očaja ponovljen hiljadu puta. Lice progonjenog jevrejskog
naroda se moglo videti kroz celu istoriju, ali ono ne može izbri-
sati ono drugo lice, umazano krvlju i pljuvačkom, na koje se
205