Page 37 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 37

Disciplina Reda, najčešće upoređena sa onom u vojsci, je on -
             da  ništa  u  poređenju  sa  stvarnošću.  „Vojnička  poslušnost  nije
             jednaka jezuitskoj pokornosti; potonja je opsežnija jer obuzima
             čitavog čoveka i ne zadovoljava se kao prva, sa spoljnim činom,
             već zahteva žrtvu volje i guranje u stranu sopstvenog rasuđiva-
             nja.“ 16
               Ignacije  je  napisao  u  svom  pismu  portugalskim  jezuitima:
             „Moramo videti crno kao belo, ako Crkva tako kaže.“
               Takva je dakle ta „visina slobode“ i „oslobođenje od sopstve-
             nih okova“, koju je ranije veličao R. P. Roket. Zaista, jezuita je
             istinski oslobođen sebe jer je potpuno podvrgnut svojim gospo-
             darima; bilo kakva sumnja ili savesno preispitivanje bi mu bila
             pripisana kao greh.
               Gospodin Bohmer je napisao:
               „U dopunama ‘Ustava’, nadređenima se savetuje da naređu-
             ju novajlijama da rade, kako je Bog radio sa Avramom, naočigled
             kriminalne stvari, da se dokažu; ali moraju odmeriti ova iskuše-
             nja prema snazi pojedinca. Nije teško zamisliti kakvi bi mogli
             biti rezultati takvog obrazovanja.“ 17
               Istorija uspona i padova Reda – nema zemlje iz koje nije pro-
             teran – svedoči da su te opasnosti prepoznale sve vlade, čak i
             većinski  katoličke.  Postavljajući  ljude  tako  slepo  posvećene
             svom cilju da podučavaju višu klasu, Društvo – šampion univer-
             zalizma, prema tome ultramontanizma (ultrapapizma) – je bilo
             neminovno shvaćeno kao pretnja građanskom rukovodstvu, jer
             su aktivnosti Reda, po samoj činjenici njihovog poziva, sve više
             okretale politici.
               Istovremeno sa tim, ono što nazivamo „jezuitski duh”, se raz-
             vijalo među njegovim članovima. Pored toga, osnivač, inspirisan
             uglavnom potrebama inostranog i domaćeg „misionarstva“ nije
             zanemarivao veštinu. Napisao je u svojim „Sentencijama aske-
             ta“ („Sententiae asceticae“): „Pametna brižljivost zajedno sa os -
             rednjom čistotom je bolja od veće svetosti uparene sa nesavrše-
             nom veštinom. Dobar pastir duša mora znati kako da ignoriše
             mnogo stvari i da se pravi da ih ne shvata. Kada im zagospodari
             voljom, biće sposoban da mudro vodi svoje učenike gde god on
             odabere.  Ljudi  su  potpuno  opterećeni  prolaznim  interesima,
             36
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42