Page 38 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 38

tako da ne smemo pričati sa njima previše direktno o njihovim
             dušama: To bi bilo bacanje udice bez mamca“.
               Čak je i zahtevano držanje Lojolinih sinova bila tačno propi-
             sana:  „Moraju  držati  svoje  glave  blago  pognute,  bez  savijanja
             levo ili desno, ne smeju gledati gore, a kad pričaju sa nekim, ne
             smeju ga gledati pravo u oči već tako da ih vide samo indirek-
             tno...“ 18
               Lojolini naslednici su zapamtili dobro ovu lekciju, i primeni-
             li je vrlo široko u ostvarivanju svojih planova.


               Povlastice Društva
               Nakon 1558. godine, Lainez, lukavi taktičar trentskog sabora,
             proizveden je u Generala Zajednice sa ovlašćenjem da organizu-
             je Red po svom nahođenju. „Deklaracije“ koje je sastavio sa Sal -
             meronom, dodate su „Ustavima“ da postanu tumačenja; one su
             još više naglašavale despotizam generala izabranog doživotno.
             Sunadzirač, upravitelj i asistenti, koji takođe prebivaju u Rimu,
             će mu pomoći da upravlja Redom podeljenim u pet zajednica:
             Italija, Nemačka, Španija, Engleska i Amerika. Ove zajednice su
             bile podeljene u provincije grupišući različite uprave Reda. Sa -
             mo  sunadzirače  (nadzornike)  i  pomoćnike  je  nominovala  Za -
             jednica. General imenuje sve ostale službenike, proglašava odlu-
             ke koje ne menjaju Ustave, upravlja imovinom Reda prema svo-
             joj volji i usmerava njihove aktivnosti za šta odgovara samo papi.
               Ovoj miliciji, tako čvrsto vezanoj u rukama njenog šefa, treba
             najveća samostalnost da bi njene delatnosti imale učinka, zato
             im papa daje privilegije koje mogu izgledati preterane drugim
             religijskim Redovima.
               Svojim Ustavima, jezuiti su izuzeti iz pravila manastirske up -
             rave, koje je primenjivano uopšteno na kaluđerski život. U stva-
             ri, oni su monasi koji žive „u svetu“, i spolja se ni po čemu ne
             razlikuju od svetovnog sveštenstva. Ali, suprotno tome i ostalim
             religijskim zajednicama, nisu podređeni biskupskom autoritetu.
             Već 1545. godine, bula Pavla II im je omogućila da propovedaju,
             slušaju  ispovedanja,  daju  pričest,  i  služe  misu;  ukratko,  vrše



                                                                        37
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43