Page 38 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

tako da ne smemo pričati sa njima previše direktno o njihovim
dušama: To bi bilo bacanje udice bez mamca“.
Čak je i zahtevano držanje Lojolinih sinova bila tačno propi-
sana: „Moraju držati svoje glave blago pognute, bez savijanja
levo ili desno, ne smeju gledati gore, a kad pričaju sa nekim, ne
smeju ga gledati pravo u oči već tako da ih vide samo indirek-
tno...“ 18
Lojolini naslednici su zapamtili dobro ovu lekciju, i primeni-
li je vrlo široko u ostvarivanju svojih planova.

Povlastice Društva
Nakon 1558. godine, Lainez, lukavi taktičar trentskog sabora,
proizveden je u Generala Zajednice sa ovlašćenjem da organizu-
je Red po svom nahođenju. „Deklaracije“ koje je sastavio sa Sal -
meronom, dodate su „Ustavima“ da postanu tumačenja; one su
još više naglašavale despotizam generala izabranog doživotno.
Sunadzirač, upravitelj i asistenti, koji takođe prebivaju u Rimu,
će mu pomoći da upravlja Redom podeljenim u pet zajednica:
Italija, Nemačka, Španija, Engleska i Amerika. Ove zajednice su
bile podeljene u provincije grupišući različite uprave Reda. Sa -
mo sunadzirače (nadzornike) i pomoćnike je nominovala Za -
jednica. General imenuje sve ostale službenike, proglašava odlu-
ke koje ne menjaju Ustave, upravlja imovinom Reda prema svo-
joj volji i usmerava njihove aktivnosti za šta odgovara samo papi.
Ovoj miliciji, tako čvrsto vezanoj u rukama njenog šefa, treba
najveća samostalnost da bi njene delatnosti imale učinka, zato
im papa daje privilegije koje mogu izgledati preterane drugim
religijskim Redovima.
Svojim Ustavima, jezuiti su izuzeti iz pravila manastirske up -
rave, koje je primenjivano uopšteno na kaluđerski život. U stva-
ri, oni su monasi koji žive „u svetu“, i spolja se ni po čemu ne
razlikuju od svetovnog sveštenstva. Ali, suprotno tome i ostalim
religijskim zajednicama, nisu podređeni biskupskom autoritetu.
Već 1545. godine, bula Pavla II im je omogućila da propovedaju,
slušaju ispovedanja, daju pričest, i služe misu; ukratko, vrše

37