Page 36 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 36

ikakve  dileme  o  toj  temi.  Bez  obzira  šta  bi  njegove  pristalice
             mogle reći – posebno danas kada su moderne ideje o ovoj temi
             potpuno  drugačije  –  poslušnost  ima  posebno  mesto,  u  stvari
             neprikosnoveno prvo, u pregledu pravila Reda. Gospodin Foliet
             (Folliet) se može pretvarati da u tome ne vidi ništa više od „reli-
             giozne poslušnosti“, neophodne za bilo kakvu zajednicu; R. P.
             Roket piše smelo: „Nije to unižavanje čoveka, već je ta inteligen-
             tna i voljna poslušnost visina slobode... oslobođenje od sopstve-
             nih okova...“; dovoljno je pročitati ove napise da bi se shvatio
             ekstremni, ako ne čudovišni karakter ovog potčinjavanja duše i
             duha nametnutog jezuitima, koji od njih pravi poslušni alat u
             rukama njihovih nadređenih, od samog početka prirodne nepri-
             jatelje bilo kakve slobode.
               Čuveni „perinde ac cadaver“ (kao mrtvac u rukama pogreb-
             nika) se može naći u svakoj „duhovnoj literaturi“, prema gospo-
             dinu Folietu, a čak i na Istoku, u Hašiškom Ustavu (tajno društvo
             profesionalnih ubica iz Turske); jezuiti treba da budu u rukama
             svojih podređenih „kao palica koja sluša svaki nadražaj; kao gru-
             men  od  voska  koji  može  biti  oblikovan  i  razvučen  u  svakom
             smeru; kao malo raspeće koje se može dizati i pomerati po volji“;
             ove  vesele  formule  su  u  svakom  slučaju  vrlo  prosvetljujuće.
             Komentari  i  objašnjenja  tvorca  ovog  Reda  nas  ostavljaju  bez
             ikak ve dileme u vezi njihovog pravog značenja. Osim toga, među
             jezuitima, ne samo volja, već i rasuđivanje, a čak i moralna sa -
             vest, moraju biti žrtvovani osnovnoj vrednosti pokornosti koja
             je, kako kaže Bordžija (Borgia), „najjača zaštita Društva“.
               „Budimo uvereni da je sve dobro i ispravno kada to nadređe-
             ni zapovedi“, pisao je Lojola. I opet: „Čak i ako bi vam Bog dao
             bezumnu životinju za gospodara, nećete oklevati da ga posluša-
             te, kao gospodara i vodiča, zato što je Bog unapred odredio da
             bude tako.“
               I nešto još bolje: jezuiti ne smeju videti u svom nadređenom
             pogrešivog čoveka, već samog Hrista. J. Huber, profesor katolič -
             ke  teologije  u  Minhenu  i  autor  jednog  od  najvažnijih  dela  o
             jezuitima, napisao je: „Evo dokazane činjenice: ‘Ustavi’ jezuita
             ponavljaju  petsto  puta  da  čovek  mora  videti  Hrista  u  ličnosti
             Generala.“ 15
                                                                        35
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41