Page 35 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 35
Poglavlje 4
Duh Reda
„Nemojmo zaboraviti”, piše jezuita Roket (Rouquette), da je,
istorijski, ‘ultramontanizam’* bio praktična potvrda ‘univerza -
lizma’... Ovaj neophodni univerzalizam bio bi prazna reč, da ne
ishodi praktičnim jedinstvom i pokornošću hrišćanstvu: zato je
Ignacije hteo da ovaj tim bude na raspolaganju papi... i da bude
šampion katoličkog jedinstva, jedinstva koje može biti osigura-
no samo kroz efektivnu poniznost Hristovom zastupniku.“ 13a
Jezuiti su hteli da nametnu ovaj monarhijski apsolutizam
rimskoj crkvi i očuvali su ga u civilnom društvu jer su oni mora-
li da gledaju na suverene kao na privremene predstavnike Sve -
tog Oca, istinske glave hrišćanstva; sve dok su ovi vladari bili
potpuno pokorni svom zajedničkom gospodaru, jezuiti su bili
njihova najvernija podrška. S druge strane, ako bi se ovi prinče-
vi pobunili, jezuiti bi postali njihovi najgori neprijatelji.
U Evropi, gde god su interesi Rima zahtevali od naroda da
ustane protiv svoga kralja, ili ako bi ovi privremeni prinčevi
doneli odluke ponižavajuće za Crkvu, Kurija je znala da neće
naći sposobnije, lukavije ili odvažnije ljude izvan Isusovog
Društva kada su u pitanju intrige, propaganda ili čak otvorene
pobune. 14
Videli smo kroz duh „Vežbi“, kako je osnivač ovog Društva
bio staromodan u svom jednostavnom misticizmu, crkvenoj
dis ciplini, i uopšteno govoreći, njegovom konceptu podređeno-
sti. „Ustavi“ i „Vežbe“, temelji ovog sistema, ostavljaju nas bez
*Ili: ultrapapisti, najrevniji sledbenici pape.
34
