Page 49 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 49

Malo po malo, svo obrazovanje u Bavarskoj je bilo povereno
             jezuitima, i ta zemlja je postala baza za njihov prodor u istočnu,
             zapadnu i severnu Nemačku.”
               „Od 1585. godine, sveštenici su obratili deo Vestfalije koji se
             oslanja na Keln; 1586, pojavljuju se u Neusu i Bonu, jednim od
             rezidencija  kelnske  nadbiskupije;  otvaraju  fakultete  u  Hilde -
             šajmu (Hildesheim) 1587. i Munsteru 1588. Ovaj poslednji je već
             imao 1300 učenika 1618. godine... Veliki deo zapadne Nemačke
             je vraćen u katolicizam, zahvaljujući Vitelsbahu (Wittelsbach) i
             jezuitima.”
               „Savez između Vitelsbaha i jezuita je možda bio čak i važniji
             za ‘Austrijske zemlje’ nego za zapadnu Nemačku.“ 17
               Nadvojvoda Karlo od Štajerske, poslednji sin cara Ferdi nan -
             da, oženio se 1571. bavarskom princezom „koja je uvela u gracki
             (grad Gratz) zamak iste one usko katoličke sklonosti i prijatelj-
             stvo  sa  jezuitima  koji  su  preovladali  na  minhenskom  dvoru“.
             Pod  njenim  uticajem,  Karlo  je  temeljno  radio  na  „istrebljenju
             jeresi“ iz svog kraljevstva i kada je umirao, 1590. godine, tražio je
             od  njegovog sina i naslednika, Ferdinanda, da dâ reč da će nas -
             ta viti taj posao. U svakom slučaju, Ferdinand je za to bio dobro
             pripremljen. „Tokom pet godina, bio je učenik jezuita u Ingol -
             štadu; osim toga, bio je tako isključiv da, za njega, nije bilo ple-
             menitijeg  dela  od  ponovnog  uspostavljanja  katoličke  crkve  u
             njegovim naslednim državama. Pitanje da li je ovo delo korisno
             ili ne za njegove zemlje ga nije brinulo.” „Više volim“, rekao je,
             „da vladam nad porušenom, nego nad prokletom zemljom.“   18
               Godine 1617, car je krunisao nadvojvodu Ferdinanda za kra-
             lja Češke. „Pod uticajem jezuitskog ispovednika Vilera (Viller),
             Ferdinand je smesta počeo borbu protiv protestantizma u nje-
             govom novom kraljevstvu. Ovo je označilo početak onog krva-
             vog rata religije koji je, u sledećih trideset godina, držao Evropu
             u neizvesnosti. Kada su 1618. godine nesrećni događaji u Pragu
             dali  znak  za  otvorenu  pobunu,  stari  car  Matija  (Mathias)  je
             pokušao u početku da nađe kompromis, ali nije imao dovoljno
             snage  da  njegove  namere  preovladaju  nad  kraljem  Ferdinan -
             dom, nad kojim je dominirao njegov jezuitski duhovnik; tako je
             izgubljena poslednja nada za mirno rešavanje tog sukoba.“
             48
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54