Page 49 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Malo po malo, svo obrazovanje u Bavarskoj je bilo povereno
jezuitima, i ta zemlja je postala baza za njihov prodor u istočnu,
zapadnu i severnu Nemačku.”
„Od 1585. godine, sveštenici su obratili deo Vestfalije koji se
oslanja na Keln; 1586, pojavljuju se u Neusu i Bonu, jednim od
rezidencija kelnske nadbiskupije; otvaraju fakultete u Hilde -
šajmu (Hildesheim) 1587. i Munsteru 1588. Ovaj poslednji je već
imao 1300 učenika 1618. godine... Veliki deo zapadne Nemačke
je vraćen u katolicizam, zahvaljujući Vitelsbahu (Wittelsbach) i
jezuitima.”
„Savez između Vitelsbaha i jezuita je možda bio čak i važniji
za ‘Austrijske zemlje’ nego za zapadnu Nemačku.“ 17
Nadvojvoda Karlo od Štajerske, poslednji sin cara Ferdi nan -
da, oženio se 1571. bavarskom princezom „koja je uvela u gracki
(grad Gratz) zamak iste one usko katoličke sklonosti i prijatelj-
stvo sa jezuitima koji su preovladali na minhenskom dvoru“.
Pod njenim uticajem, Karlo je temeljno radio na „istrebljenju
jeresi“ iz svog kraljevstva i kada je umirao, 1590. godine, tražio je
od njegovog sina i naslednika, Ferdinanda, da dâ reč da će nas -
ta viti taj posao. U svakom slučaju, Ferdinand je za to bio dobro
pripremljen. „Tokom pet godina, bio je učenik jezuita u Ingol -
štadu; osim toga, bio je tako isključiv da, za njega, nije bilo ple-
menitijeg dela od ponovnog uspostavljanja katoličke crkve u
njegovim naslednim državama. Pitanje da li je ovo delo korisno
ili ne za njegove zemlje ga nije brinulo.” „Više volim“, rekao je,
„da vladam nad porušenom, nego nad prokletom zemljom.“ 18
Godine 1617, car je krunisao nadvojvodu Ferdinanda za kra-
lja Češke. „Pod uticajem jezuitskog ispovednika Vilera (Viller),
Ferdinand je smesta počeo borbu protiv protestantizma u nje-
govom novom kraljevstvu. Ovo je označilo početak onog krva-
vog rata religije koji je, u sledećih trideset godina, držao Evropu
u neizvesnosti. Kada su 1618. godine nesrećni događaji u Pragu
dali znak za otvorenu pobunu, stari car Matija (Mathias) je
pokušao u početku da nađe kompromis, ali nije imao dovoljno
snage da njegove namere preovladaju nad kraljem Ferdinan -
dom, nad kojim je dominirao njegov jezuitski duhovnik; tako je
izgubljena poslednja nada za mirno rešavanje tog sukoba.“
48