Page 48 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 48

le politiku prinčeva i ponašanje visokih slojeva. Ali se ovaj novi
             duh zadržao samo među visokim klasama. Nije došao do srca
             običnih ljudi... Uprkos tome, pod čeličnom disciplinom države i
             obnovljene crkve, ponovo su postali predani katolici, poslušni,
             fanatični i netolerantni prema bilo kakvoj jeresi...“
               „Može izgledati preterano pripisivati takvu silnu moć i dela
             običnoj šačici stranaca. Ipak, u ovim okolnostima, njihova moć
             je bila obrnuto proporcionalna njihovom broju i odmah su delo-
             vali  jer  nisu  naišli  ni  na  kakve  prepreke.  Lojolini  poslanici  su
             osvojili  srca  i  umove  države  u  samom  početku...  Od  sledeće
             generacije, Ingolštad je postao savršen tip nemačkog jezuitskog
             grada.“ 14  Možemo rasuditi kakav je bio način razmišljanja koji
             su sveštenici predstavili ovom uporištu vere čitajući sledeće:
               „Jezuita  Majrhofer  od  Ingolštada  je  poučavao  u  svom
             ‘Propovednikovom ogledalu’: ‘Nećemo biti osuđeni ako budemo
             zahtevali ubijanje protestanata, više nego što bismo bili kad bi
             tražili smrtnu kaznu za lopove, ubice, falsifikatore i revoluciona-
             re’.“ 15
               Naslednici Alberta V, a posebno Maksimilijan I (Maximilian I)
             (1597-1651), su završili njegov posao. Ali Albert V je već bio save-
             stan u obavljanju svoje „dužnosti“ osiguravanja „spasa“ svojim
             podanicima.
               „Čim su sveštenici stigli u Bavarsku, njegov stav prema prote-
             stantima  i  njihovim  simpatizerima  je  postao  oštriji.  Od  1563.
             godine,  nemilosrdno  je  prognao  sve  neposlušne,  i  nije  imao
             milosti prema anabaptistima koji su trpeli davljenja, vatru, zat-
             vor  i  okove,  što  je  sve  pohvalio  jezuita  Agrikola  (Agricola)...
             Uprkos svemu tome, čitava generacija ljudi je morala da nesta-
             ne  pre  nego  što  je  progon  krunisan  potpunim  uspehom.  Do
             1586. godine, moravski anabaptisti su uspeli da sakriju 600 žrta-
             va od vojvode Đulime (Guillaume). Ovaj primer dokazuje da je
             bilo na hiljade a ne samo stotine onih koji su izgonjeni, što je
             ogroman broj za zemlju sa malim brojem stanovnika.”
               „Ali“, rekao je Albert V minhenskom gradskom veću, „Božja
             čast i spas duše moraju biti stavljeni iznad svakog privremenog
             interesa.“ 16


                                                                        47
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53