Page 17 - Emir Kusturica - Sto jada

Ипак, са усхићењем је реконструисао прошлост, а најрадије осамдесете када је Југославију са
Запада запљуснула идеја побуне и вјере у бољи свијет, а послије Титове смрти и идеја
слободе.
Када је стигао на крај Кнез Михаилове, испред њега је протутњао трамвај и отворио

слику Калемегданског парка. Полако је гурао колица са кћерком која је и даље спавала.
Сунце је свјетлуцало на крошњама стабала када је из неког аутомобила зачуо познат глас.
Сто јада.
Окренуо се и угледао како „бе-ем-ве“ кочи, отварају се врата и из клола излази Милијана
Гачић. Згодна и одјевена у скупу одјећу, са равном косом. Када је скинула наочари, угледао
је њене велике очи и препознао поглед рањиве жене.
- Ти?

- Ја!
- Одакле ти?
- Из Минхена, тамо живим и играм шах.
Узбуђен и збуњен њеним изгледом, није могао да не примијети како она на себи има
скупоцјени накит, златан женски сат. Оставио је колица с дјевојчицом на прелазу и потрчао
према аутомобилу. Загрлио је Милијану, а она је остала без даха. У трену се њено узбуђење

од загрљаја са вољеном особом претворило у страх. Видјела је како су колица са његовом
кћерком кренула низбрдо Париском улицом. Само је успјела да му покаже прстом, он се
окренуо и потрчао за колицима, а онда је и Милијана трчала за њима. Колица су кривудала и
ко зна како се десило да је тог поподнева избјегнута катастрофа. У ствари, било је то други
пут да се ова жена појавила у његовом животу као спасилац. Јесте да је била недјеља и да
није било саобраћајне гужве, али Милијана је у дјелићу секунде ухватила дјевојчицу док је
испадала из колица која су ударила у камену ограду. Плакао је и није знао да ли више плаче

због избјегнуте несреће или од среће што је поново угледао жену свог живота.
Сјели су у „бе-ем-ве“ и одвезли се без ријечи на Бежанијску косу. Ту је он изнио
дјевојчицу, ставио је у колица љубећи је успут, брзо се испео на трећи спрат, позвонио и
стрчао низ степенице. Све је било исто као у травничкој Улици 29. новембра, када је као
дјечак звонио на врата дјевојчицама у згради и, прије него што би оне стигле до кваке, он се
трчећи као метак губио на улици. Све у страху да га не препознају.