Page 19 - Emir Kusturica - Sto jada

- Ниси, јер ти немаш право да прогласиш ванредно стање!
Он је прекинуо бријање, завртио очима 360 степени укруг и на крају успио да
одобровољи своју жену. Чак му је Азра рекла:
- Бленто, стани, онесвијестићеш се... Ајде реци предсједнику да има више од минус

тридесет, смрзнуће се дјеца, хеј!
СР БиХ није прогласила ванредну ситуацију. Азра не оклијева као држава. Испод
панталона, поред обавезне пижаме, сада морам да обучем и дебеле гаће! Све постаје
слојевитије него што је било раније. Или, како она каже, сложеније. Стојим у ходнику,
гледам се у великом огледалу, окрећем се и са које год стране погледам, иста ствар. Видим
како су моје ноге криве и са жаљењем констатујем да се никада неће исправити! Да ли су у
вези танке ноге и кратки зуби у доњој вилици? Кезим се и гледам у ноге.

- Ово је хладан талас из Сибира, исти онај због којег су Наполеон и Хитлер изгубили
ратове од Руса! каже отац и сипа „питралон“ на лице.
- Боже, Брацо! Може ли временска прогноза без политике?! - каже мајка Азра и обува
ципеле.
- То није политика, ја говорим чињенице - констатује отац и веже кравату.

- Шта су чињенице? - пита мајка и облачи капут.
- Званични извјештај Вуке Зечевића и Хидрометеоролошког завода Босне и Херцеговине!
- Нисам чула да Вуко у прогнози спомиње Хитлера и Наполеона!

Сурови климатски услови, као рука која вади канту са водом из бунара, извукли су из
моје главе необична питања. Изгледа ми да су нека од њих чиста филозофија. На повратку из
школе мучило ме питање: ко сам, шта сам, одакле сам и куда ћу?! Испричао сам то мајци.
- Ти си још мали, а већ фантазираш. Није то за твој узраст!

Отац није подносио боранију. Зато се обрадовао када је видио како ми је више стало да
будем паметан него лијеп!
- Славни њемачки филозоф, Имануел Кант, постављао је таква питања!
- Је ли и он живио у вукојебини као ми?! - питао сам.
- Не знам гдје је живио, али није псовао! Али добро, још си ти мали, кад нарастеш кашће

ти се само!
Азра није срећна кад њен муж Брацо послује у кухињи. У ствари, она притајено бјесни!
Постаје претјерано љубазна и смјерна. Личи на црни поклопац на „претис“ лонцу који кроз
четири рупице пропушта пару под притиском и пишти. Брацо комаде меса и поврћа баца у
лонац опонашајући гесте диригента Херберта фон Карајана! Ствар је разумљива. Уз
поподневно спавање то је једина кућна активност која му је пристајала. Све ово ради јер
послије тога слиједи награда. Након спавања је одлазио у кафану на шприцере. Та акција је

извођена под именом тарли-тарли, литар бијелог вина и литар киселе! Азра је постављала
сто и шапутала да је не чује Брацо:
- Сто пута је практичније кад ја спремим кромпир-пире и фаширану шницлу! Послије
његових хохштаплераја, ко слушкиња, чистим парадајз са прозора, сјецкани лук скидам са
телевизора, а фаширано месо стружем са врата!
- Кад одспавам, мислим да ћу прошетати до чаршије на кафу!

- Нема шта да мислиш, хоћеш сигурно и нећеш на кафу!
- Него?
- На шприцере!