Page 13 - Emir Kusturica - Sto jada

ујео га за стопало. Дјечак је јаукнуо од бола. Укочио се од страха и гледао како пас режи. Од
притиска и трзања ланац је прекинут. Сада се пас потпуно спустио на тле и ослобођен
кренуо према Зеки. Док се повлачио, од страха је дјечаку попустио мјехур и низ ноге му је
цурила мокраћа. Док се стопу по стопу извлачио из дворишта, чуо је Аидин глас:

- Бјежи напоље, дијете убого!
Горан се најбоље снашао, одмах је откинуо летву из ограде. Велики ексер је остао на
крају па је њиме циљао у главу пса! Пас је појурио према Зеки и поново га угризао. Сада за
бутину на другој нози. Отац Славо се зауставио уз ограду и нијемо посматрао догађаје у
дворишту! Аида је повукла сина за капут, а Горан се преко ограде нагео и ексером на врху
летве потрефио пса право међу очи!
- Само будалу може два пута угристи везан пас! - рекао је капетан Славо.

По повратку кући у Зекиној глави су одзвањале очеве ријечи: „Само будалу може два пута
угристи везан пас“. Знао је да та реченица има још неко значење. Није ни покушао да га
открије, али му је било јасно да је баш он, Драган Теофиловић, та будала и што је најгоре,
тако мисли његов отац. Колима Хитне помоћи Зеко је превезен у амбуланту да прими
тетанус.

Те вечери је одуговлачио са свим радњама које су раније пред спавање обављане
муњевито. Дуго се купао у кади напуњеној топлом водом, чистио зубе и посматрао своје
лице у огледалу. Легао је у кревет. Шутке је гледао у плафон. Брат је крај њега читао стрип.
- Да ли је живот непромјењив као и дно ријеке?
- Шта бунцаш?
- Гледо сам данас, вјетар пуше, површина ријеке се мијења, погледаш у дно, а тамо ништа
ни макац!

- Ништа те не разумијем?!
- Ја хоћу да све промијеним!
Горан није схватио да је његов брат очајан, иначе би с њим разговарао. Зеко је чекао да
укућани заспе и да сиђе у Сто јада. Бол од псећег уједа није престајала, али то је био мачји
кашаљ у односу на изуједану дјечију душу! Негдје око поноћи, када су заспали, не само
његови укућани него и готово цијели Травник, он је кренуо у подрум. Одлучио је да то буде

посљедњи одлазак у Сто јада. Када је сишао у подрум, није провјеравао има ли кога у
околини. Са обале Лашве вјетар је доносио зиму и непријатан мирис кроз отворене
подрумске прозоре. Помислио је, не знајући зашто, на оне стијене на дну ријеке које се
вијековима не помјерају. Одуговлачио је са скидањем пижаме. Као да је прижељкивао да
неко дође у Сто јада и не дозволи му да направи глупост. Присјетио се како је у комшилуку
један човјек причао о двојици браће. Млађи брат је скочио са петог спрата и пао на асфалт, а
старији брат изашао је на прозор и рекао:

- Пизда ли ти материна глупа - и пљунуо за њим.
Сви су у улици говорили да је то глупост. Е, он је сада одлучио да направи сличну
глупост. Скинуо је пижаму и бризнуо у плач. Али, сузе га нису одвратиле од глупости.
Погледао је у комад дрвета на којем је писало: Сто јада. Попео се на штокрлу крај каде и
зажмирио. Тијело се тресло од зиме и од страха. Свакнм секундом тијело се све више тресло
и да није било тако, можда би сишао са столице. Осврнуо се око себе и скочио у каду. Докје

падао у воду, када је склизнула са једне од четири цјепанице на које је била постављена.
Ормар са зимницом наслоњен на каду се преврнуо, врата су се отворила и тегле с туршијом