Page 25 - Emir Kusturica - Sto jada

Азрина филозофија се рађа у честицама њене крви из којих се развија реума. Осјетио сам то
на табанима који су горјели од камена. Сунце читав дан.
- Када сунце излази и залази треба га гледати у очи.
Бацам камење високо према небу и чекам тренутак када камен из велике висине бућне у

воду. То ми личи на тренутак истине. Када човјек изговори неку важну истину, она само
бућне. Борба Азре и Браце око тога гдје треба живјети, па, како каже Азра, и гдје треба
умријети, нема то бућ. Ту два бућ треба да се споје у једно бућ-бућ. Да би било јединствено
бућ. И да би се поништиле разлике. Када смо се вратили кући, Брацо ми је шапнуо:
- Немој мајци да кажеш, ја сам имао инфаркт!
- Срце?!
- Тежак живот, стресне ситуације! Али, молим те, мајци ни ријечи.

- Добро!
Отишао сам у школу. Није ми било тешко да сазнам шта је то инфаркт. Друг из разреда
ми је рекао:
- Инфракт, то није ништа, мој дједо имо шес’ пута!
Најгоре ми пада чување тајне док се купам. Нервира ме то што ми тешко зарађено црнило
на кожи одлази у сливник каде. Мој главни адут на физичком васпитању управо отиче у

канализацију. Жао ми је што испод атлетске мајице неће бити мојих црних рамена. Нећу
више личити на Абеби Бикилу, маратонца из Етиопије.
- Је л’ се каже инфракт или инфаркт?
- Инфаркт!
- Мој друг каже инфракт.
- Какве ти везе имаш са инфарктом? - изненађено је питала Азра.
- Никакве, отац једног мог друга фасово инфракт!

- Инфаркт!
- Инфракт или инфаркт, ако се оволико будем купао, нико више неће вјеровати да сам
био на мору!
- Добро, немој још неко вријеме, али послије часова физичког мораш!
- Али нећу трљати спужвом тијело, само туш?!
- Може!

- Температура је у благом паду иако са сјевера Атлантика путује фронт који ће
проузроковати нестабилно вријеме. Ове недјеље ће преовладавати промјењиво вријеме, али
се већ идуће очекује почетак дужег сунчаног периода... - био је прецизан у својим
извјештајима Вуко Зечевић из Хидрометеоролошког завода Босне и Херцеговине.
Била је недјеља и јаблан је знао да је дан одмора. Није се савијао како он зна у вријеме
смјене годишњих доба, када се они као рвачи ухвате у коштац и када јесен не може тако лако

да заузме своје мјесто у кухињском прозору. Све је мање дјевојака и жена које су пролазиле
узбрдо у мини-сукњама. Обукле мантиле, па ме поглед кроз кухињски прозор више не
привлачи. Немам времена да опажам промјене у природи. Какви јабланови и бакрачи! Шта
има да ми се ту више савијају, те да личе на ово или оно?! Жмирим и испод капака се
провлаче она кољена која су у рано прољеће парадирала испред кухињског прозора.
- Направићеш поплаву - чуло се из кухиње.

- То ти је тако, па ти види!
Азра је гледала кроз прозор и док се облачила, рекла је: