Page 27 - Emir Kusturica - Sto jada

она је промолила главу и рекла:
- Окрени доктора Липу, ено ти број у мојој ташни.
Тако сам и учинио. Одмах се зачуо докторов глас:
- Како си ти, сине, је л’ у школи све у реду?

- Ја сам добро, али Азра се жали на болове у стомаку!
- У горњем дијелу трбуха боли, не могу да се исправим! - викала је Азра.
- Пита доктор, је л’ те боли на додир?!
- Ма, сузе ми на очи иду и кад ништа не дирам!
- Јеси ли повраћала?
- Већ три дана!
- Драга моја, теби је упаљена жучна кеса! Доктор зове хитно у болницу.

- Само да није шта горе!
Такси је брзо стигао пред улазна врата у нашу 56 зграду. Возач је био од помоћи док смо
уносили Азру на задње сједиште. Када је „форд таунус“ кренуо, Азра је јечала од болова, а
таксиста наједном заплака. Плаче ко година.
- Немој, комшинице, и ти да умреш! Немој, молим те!
- Шта то причаш? - питао га је Недо.

- Шта причам?! Јуче ми муштерија умрла на путу до болнице!
Скинем ципелу и кренем да таксисту пукнем по глави, али ме заустави Азрина рука.
Одлучно је одбацила могућност да ће и она умријети. Истовремено је плакала и смијала се:
- Не брини, комшија, још ја нећу „на путовање“, него гледај ти да не удариш у трамвај!
- Шта, да не бринем?! Погледај се на шта личиш!
- Шта причаш ти, прекини! - дрекнуо сам.
- Ко да прекине? Ја?! - викао је кроз плач таксиста.

- Паркирај кола! - рекао је Недо.
- Што да паркирам, умријеће жена?!
- Паркирај кад ти говорим!
Окренуо се и уплашен гласом рођака Неде нагло се попео на тротоар код кина „Радник“.
- Излази!
- Полако, Недо, молим те! - кукала је Азра.

- Ма шта полако! - ударио је таксисту неколико пута ногом, а када га опучи руком,
таксиста паде на асфалт. Видио је да му сљедују велике батине те је брже-боље скинуо
бијелу чарапу и са земље махао њом као бијелом заставом.
- Немој више, кумим те богом - молио је таксиста, а Недо га је и даље шутао.
- Хало, човјече, водимо Азру у болницу! Касније с њим завршавај! - викао сам.
Ништа нису чули. Шакетање је трајало док таксиста није извадио дизалицу из гепека и
махао њоме тако да Недо није могао да му приђе. Азра се примакла излазу и загрлила ме:

- Ухвати ме за рамена!
Тако сам урадио, а Азра је јаукала од бола док сам је упртио као руксак на леђа. Она су
била најјачи дио мог тијела.
Испред пумпе полицајац је мирно посматрао улични бокс-меч. Пио је кафу и мрзило га
је да реагује. Уплашени пумпаш му је показивао у правцу туче, али се овај није узбуђивао:
- Немој да ми кафа присједа, кад се уморе, онда ћемо их поапсити!

Азра је пригушено стењала на мојим леђима.
- Није лоше кад твоја леђа издрже тежину твоје мајке - мислио сам носећи је поред