Page 7 - Emir Kusturica - Sto jada

правцу.
- Што се не слави дан мушкараца? - питао је мајку.
- Зато што је овдје мушкарцима сваки дан празник!
- Па што је морало баш 8. марта, што није неки други дан?

- Да би Славо заборавио на твој рођендан! - церио се Горан.
И ове године породица Теофиловић је изашла у свечану осмомартовску шетњу. Мајка
Аида и Горан су ћутали. Вјеровали су да је тако боље пошто је Славо на сваку изговорену
ријеч имао најмање сто теорија које поништавају све што се пред њим изговори! Зеко је
изненада стрчао низ бријег и закорачио у Лашву. Зауставио се насред ријеке, а вода је једва
прелазила преко његових чланака. Хтио је да привуче пажњу свога оца.
- Зашто се грађани не договоре и не очисте Лашву, то је наша једина ријека?

- Излази из воде, фасоваћеш упалу плућа! Мораш ли ти бити сваком лонцу поклопац?! -
плашила се мајка Аида да јој син постаје стармали.
- Дијете здраво размишља!
Насред ријеке угледао је већи камен. Није се обазирао на мајчине ријечи, гледао је како
вјетрић мијења површину ријеке и видио ситно камење које се назирало крај његових
стопала.

- Мора да испод ових каменчића стоје велике стијене које ништа не може да помјери! -
помислио је. - Све је као са нашом фамилијом, ми се све надамо да ће бити боље, а ту нешто
тешко стоји на дну што нам не да да мрднемо!
Послије Аидине друге наредбе изашао је из Лашве. Мајка му је скинула ципеле и рукама
трљала прсте, па послије својим топлим дахом покушавала да му загрије табане, док је Зеко
очекивао да ће га за награду отац помиловати.
- Што, болан, Славо, не загрлиш своје дијете? Неће ти рука отпасти!

- Није здраво!
- Шта није здраво, пољубити своје дијете?
- Свијетом харају невидљиви вируси, а не Руси и Американци како се чини! Свијет ће
због тога пропасти!
- Велика штета ако овакав свијет пропадне! Загрли, болан, дијете!

Командант касарне „Петар Мећава“, пуковник Лазо Дробњак, тешко је подносио што
његова жена није могла да роди дијете. Обузети тим осјећањем, он и његова Светлана
кренули су у Дом ЈНА. Када је видио да је сусрет са капетаном Теофиловићем неизбјежан,
прогутао је кнедлу. Није га цијенио као професионалца, а још мање као човјека. Знао је да
Славо у свом стану држи цивилна одијела крагујевачких војника. Тако су војници могли да
се преко викенда пресвуку те да по игранкама пију и лове сојке. Некада су бјежали у
Крагујевац, највише када је Славо био дежурни касарне. На тај начин он је изражавао

локалпатриотизам и везаност за завичај, али је срозавао углед касарне, а посебно
команданта. У ствари, пуковник Дробњак би мањак професионалне одговорности опростио
свом капетану. Он није подносио Славу као човјека. На Голији, док је трајала војна вјежба,
пуковник је вртио чашу вина у руци и гледајући флеку на столњаку питао капетана прве
класе:
- Човјек је постао од мајмуна, је ли? Шта ти, Славо, мислиш у шта ће се човјек

претворити?
- То су питања за паметне главе, а не за нас прашинаре!