Page 91 - Emir Kusturica - Sto jada

Иако ме прича о оцу погађала, скидао сам пантоле, кошуљу, мајицу и ципеле посрћући.
Једино што је сметало на путу до жене у води било је осјећање да сам дио америчког филма у
којем се двоје младих воле. Недостајала је још само сцена када падају са бицикла, возе се на
рингишпилу, лижу сладолед, а онда се буде на плажи икажу:

- I love you!
- I love you too!
Утрчао сам у воду и знао да слиједи наставак приче која је започела на окуци код
Коњица гдје је нестало дјечачко доба. Тако је и било.
- Бриши, мурија! - проломио се глас плажом. Отворио сам очи лежећи на врелом
Амрином стомаку.
Држећи се за руке заједно смо потрчали у „бе-ем-ве“. Отворио сам гепек и сачекао да она

уђе, па сам скочио за њом и затворио поклопац за нама. Напољу се чула збрка, дозивање.
- Је ли, мала, можемо ли рећи да си ти моја швалерка?
- Зависи!
- Од чега?
- Па од тога имаш ли дјевојку?
- Немам!

- Јој, будале! Како онда могу да ти будем швалерка?
Обоје смо се смијали. Изненадна лупа врата и гласови само су на тренутак зауставили
страсти.
- Стој, пуцаћу - викао је неко, али то није било довољно застрашујуће да заустави наше
осмијехе. У ствари, и да смо то хтјели, не би било могуће. Кола су покренута у дивљу вожњу,
а нагла кочења, промјене ритма, снажне туре гаса, нагли уласци у кривине, све је то само
изазивало смијех. Није нам било угодно када су се шкрипа гума и кочење претворили у

непријатну тишину. Била је ноћ, а Ћоро је отворио гепек и угледао једно тијело са двије
главе које нису знале како да престану са смијањем.
- Не ваља да се играмо с овим аутом, провалиће нас - рекао је Комадина.
Извлачење из гепека личило је на излазак са плаже. Само милиметар дијелио нас је од
амбиса. Када сам закорачио на тле, пржило је по стопалима као да стојим на решоу, а не на
асфалту. Нас двоје смо стајали тик уз амбис, а поглед низбрдо је дјеловао страшно, али

привлачно. Шапнуо сам Амри на ухо:
- Је л’ ово та близина смрти?
- Ништа ниси схватио. Мора неко да ти умре да би доживио врхунац!
- Чим се вратим кући, убићу старог!
Она се насмијала.
- Моја сестра каже да је сладак ко шећер!
Комадина се наслонио дупетом на аутомобил и са осмијехом одгурнуо возило у амбис.

Док се украдени „бе-ем-ве“ смандрљавао низ провалију у близини Живогошћа, флаша
шампањца је ишла од руке до руке. Аутомобил је изгорио на путу до воде одакле се још дуго
према небу дизао дим.
- Ја сам мислио да ће мрцина много брже стићи до мора! - рекао је Комадина.
- Нема он масу камиона!
- Камион немој да ми спомињеш, никад више у шофере!

Не знам зашто је Црни изненада викнуо:
- Момо Капоре, да видимо зашто си ти шиљио курац на мене?!