Page 86 - Emir Kusturica - Sto jada

Брзо смо се поваљали по поду и заспали. Никада гори сан није прошао кроз моју главу!
Читаву ноћ ми Ћело гризе аорту на врату, а крв цури. Нисам могао да овај сан сачувам само
за себе. На улазу у жељезничку станицу Ивањица, на ухо сам испричао Ћори тежак сан.
- То неће на добро - рекао ми је Ћоро. - Како си сањао крв?

- Фино, јебо га ти, цури крв низ врат!
- Које боје?
- Црвено-црне, знаш како изгледа крв!
- То значи да ће бити густо!
На станици Ивањица изнад Дубровника као да стоји банда са почетка филма „Дивља
хорда“. Ћоро је жмиркао, Комадина је сипао воду у флашу, Црни је звјерао около, а у мени је
кувало! Дигао сам десно раме, али када схватих да је то очева идеја, брзо сам га спустио.

- Никада га више нећу погледати, нек ми се миче с очију!

Док је кажипрст вртио кућни број, мислио сам о томе када ћу стварно бити зрео.
- Јеси ли то ти? - зачуо се мајчин глас.
- Јесам.
- Како си?

- Супер.
- Знаш ли да се Момо Капор раставља?
- Одакле ти то?
- Пишу новине, ухватила га жена са швалерком.
- Шта све новине пишу! Шта би ти, мајке ти, да новине напишу исто за Брацу?
- Не бих остала с њим секунде једне. Мој Брацо нема везе с тим, он је у љубави са
шприцерима.

- И, кад се враћа твој швалер?
- Какав швалер, шта то причаш?
- Па стари - брзо се прешалтах назад.
- Неће још, још три дана је на путу, а кад ћеш ти кући?
- Ја ћу брзо, дан-два.
- Немој дан-два, него сутра, прије но што он дође, да си се нацртао у кући... ту-ту... ту-ту...

Веза се прекинула пошто је истекао разговор за један динар. И добро је што се тако
десило. Да је разговор потрајао још који минут и да сам имао још који динар, рекао бих
мајци како отац има швалерку. Волио сам тренутке кад постајем важан и ту је лежала
опасност, због тога понекад постајем брбљив! Било ми је драго кад изговорим неку истину
која шокира. Да ли због тога што бих тада постајао важнији човјек од Браце? Овога пута бих
кратко био важан! Због тога што вјерујем да би стара отишла из куће. Тада већ не би било
наше породице. А није ни ред да се људи цинкаре.

- Цинкароши се рађају а мрзе их и криминалци и полиција - говорио ми је отац.
Нисам волио да ме мрзе пошто ја нисам знао да мрзим. У мом случају бијес истопи
мржњу. Ипак, како да прихватим да мој отац има другу жену? А јадан, онолико се расплаче
када говори о храбрим женама! Његове сузе нису биле фалш! То је оно што ме збуњује.
Шеф станице се појавио изненада. Гледао нас је и по обрвама које су се дизале час изнад
једног, час изнад другог ока, било је очигледно да смишља како да јави полицији. Када је

угледао Комадину, одмах је престао да баца обрве горе-доле.
- Ко су ти ови? - показао је на нас.