Page 76 - George Orwell - Životinjska farma
P. 76

O autoru










               Džordž Orvel, rođen je pod imenom Erik Artur Bler 25. juna 1903. u selu
           Motihari blizu indijsko-nepalske granice. Otac mu je bio vojno lice, a majka
           ćerka neuspešnog trgovca. Sa godinu dana sa majkom se seli u London i oca
           viđa  tek  1907.  Erik  je  bio  srednje  i  jedino  muško  dete  u  porodici.  Sa  šest
           godina krenuo je u anglikansku parohijsku školu. Kao odličan učenik dobio
           je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj, Velington i Iton. Prvi

           semestar proveo je u Velingtonu, a posle se prebacio na Iton koji je završio
           1921. Pošto ga je književnost interesovala mnogo više od nauke, morao je da
           prekine  dalje  obrazovanje  jer  nije  dobio  stipendiju  za  univerzitet.  Stupa  u
           imperijalnu  policiju  i  služi  u  Burmi  pet  godina.  Svoje  razočaranje
           imperijalnim  sistemom  opisuje  u  romanu  „Burmanski  dani”  i  dve  priče

           „Ubijanje slona” i „Vešanje”. Godine 1927. vraća se u Englesku i posvećuje se
           pisanju. U to vreme sebe proglašava anarhistom i levičarem. U proleće 1928.
           seli se u Pariz gde pokušava da radi kao honorarni pisac. Međutim, ne uspeva
           u  tome  i  izdržava  se  radeći  kao  perač  sudova  u  hotelima  i  restoranima.
           Bolestan i bez para, vraća se u London i ta iskustva prikazuje u delu „Niko i
           ništa u Parizu i Londonu” i delimično u romanu „Samo nek aspidistre lete”. U
           to vreme uzima pseudonim Džordž Orvel, i nikada ne objašnjava razlog ovog
           koraka. Tokom 1932. postaje učitelj u privatnoj školi, a 1936. otvara seosku

           prodavnicu  u  Velingtonu  i  ženi  Elion  O’Šonesi.  Od  izdavačke  kuće  Left
           bookclub dobija zadatak da istraži kako živi engleska sirotinja i on to opisuje
           u  eseju  „Put  za  dok  Vigan”.  Krajem  1936.  odlazi  u  Španiju  da  piše  o
           građanskom ratu. Pridružio se komunističkoj miliciji, borio se na frontovima

           u Aragonu i Teruelu i tamo dobio čin potporučnika. U borbama je ranjen u
           grkljan  i  to  je  trajno  uticalo  na  njegov  glas.  Pošto  se  razočarao  u  špansku
           revoluciju upada u sukob sa režimom i beži iz Španije 1938. u Maroko, gde
           oboleva  od  tuberkuloze.  Na  početku  Drugog  svetskog  rata  Orvel  se
           dobrovoljno  prijavljuje,  ali  ga  odbijaju  kao  nesposobnog.  Umesto  toga
           postaje novinar, i kasnije šef indijskog servisa BBC-ja. Izveštavao je do kraja
           rata sa raznih krajeva sveta. Godine 1944. usvaja sina Ričarda, a u to vreme
   71   72   73   74   75   76   77   78