Page 72 - George Orwell - Životinjska farma
P. 72
uznemirujući učinak na svoju okolinu. Previše je bilo farmera koji su uzimali
zdravo za gotovo, bez odgovarajuće provere, da će na takvoj farmi prevladati
duh samovolje i nediscipline. Oni su strepeli zbog uticaja takve situacije na
njihove životinje, ili čak na radnike. Ali sve takve sumnje su sada raspršene.
Danas su on i njegovi prijatelji posetili Životinjsku farmu i pregledali svaki
njen pedalj sopstvenim očima, i šta su otkrili? Ne samo najsavremenije
metode poslovanja, nego i disciplinu i poredak koji bi trebalo da posluže za
primer svim farmerima. On veruje da je u pravu kada kaže da niže životinje
na Životinjskoj farmi više rade a dobijaju manje hrane nego bilo koje druge u
ovoj oblasti. Zapravo, on i njegove kolege koje su danas ovde sa njim,
primetili su mnoge metode koje i sami nameravaju da odmah uvedu na
svojim farmama.
On će završiti svoje izlaganje, rekao je, još jednom naglašavajući
prijateljska osećanja koja postoje, i treba da postoje, između Životinjske
farme i njenih suseda. Između svinja i ljudi uopšte nema, i ne treba da bude,
nikakvog sukoba interesa. Njihovi napori i teškoće na koje nailaze su
istovetni. Zar problem rada nije svuda isti? Videlo se da je gospodin
Pilkington nameravao da sada društvu uputi neku pažljivo spremljenu
dosetku, ali trenutno je bio previše zabavljen da bi uspeo da je izgovori. Posle
dužeg iskašljavanja, tokom kog su mu podvaljci pomodreli kao da se guši,
nekako je uspeo da je prevali preko usana: „Ako vi imate niže životinje sa
kojim morate da se nosite, mi imamo naše niže klase!” Na ovu doskočicu svi
za stolom prasnuše u smeh, a gospodin Pilkington ponovo čestita svinjama
na malim obrocima, dugom radnom vremenu, i krajnjoj bezobzirnosti prema
životinjama, koju je primetio na Životinjskoj farmi.
A sada, rekao je na kraju, on će zatražiti od čitavog društva da ustane i da
svima čaše budu pune. „Gospodo,” rekao je gospodin Pilkington, „gospodo, ja
vam nazdravljam: za napredak Životinjske farme!”
Začulo se poletno klicanje i lupanje nogama. Napoleon je bio toliko
polaskan daje ustao sa svog mesta i obišao čitav sto da se kucne sa
gospodinom Pilkingtonom pre nego što ispije svoju kriglu. Kada je klicanje
zamrlo, Napoleon, koji je ostao da stoji, saopšti da i on ima nekoliko reči da
kaže.
Kao i svi Napoleonovi govori, i ovaj je bio kratak i usmeren pravo na
suštinu stvari. On je takođe, kako je rekao, srećan što je period nesporazuma
okončan. Dugo su kružile glasine koje je, imao je razloga da misli, širio neki
zlobni neprijatelj da ima nečeg subverzivnog, pa čak i revolucionarnog u
životnim stavovima njega i njegovih prijatelja. Njima je pripisivan pokušaj da