Page 71 - George Orwell - Životinjska farma

telefonske linije, i pretplatile se na novine „Džon Bul”, „Titbits” i „Dejli
Miror.” Nije izgledalo čudno kad je Napoleon viđen kako šeta po vrtu ispred
farmerske kuće sa lulom u zubima ne, nije bilo čudno čak ni kada su svinje

izvadile odeću gospodina Džonsa iz ormara i obukle je, pri čemu se sam
Napoleon pojavio u crnom kaputu, kratkim lovačkim pantalonama i kožnim
nazuvcima, dok se njegova omiljena krmača pojavila u izbledeloj svilenoj
haljini koju je gospođa Džons nosila nedeljom.

Jednog poslepodneva nedelju dana kasnije, na farmu je stiglo više
dvokolica. Pozvani su predstavnici okolnih farmera da izvrše obilazak
imanja. Proveli su ih po čitavoj farmi, i oni izraziše veliko divljenje prema

svemu što su videli, a naročito vetrenjači. Životinje su plevile korov na polju
repe. Radile su marljivo, jedva podižući pogled sa zemlje, i ne znajući da li da
se više plaše svinja ili ljudskih posetilaca.

Te večeri se iz farmerske kuće orio glasan smeh i pesma. I odjednom, na
taj zvuk izmešanih glasova, životinje osetiše radoznalost. Šta je moglo da se
dešava unutra, sada kad su se po prvi put životinje i ljudska bića susreli kao
jedni drugima ravni? Što je moguće tiše, počele su da se prikradaju vrtu

ispred kuće.

Ispred kapije su zastale, skoro previše uplašene da nastave, ali Klover ih
povede dalje. Na vrhovima prstiju prišle su kući, i one koje su bile dovoljno
visoke, proviriše kroz prozor trpezarije. Unutra je, oko dugačkog stola, sedelo
pet-šest farmera i isto toliko uglednih svinja, dok je sam Napoleon zauzeo
počasno mesto na čelu stola. Svinje su izgledale kao da im je sasvim udobno

da sede u stolicama. Čitavo društvo je uživalo u kartanju ali na trenutak svi
zastadoše, očigledno da ispiju zdravicu. Dodavali su jedni drugima veliki
bokal iz kog su dopunjavali svoje čaše pivom. Niko nije primetio glave
začuđenih životinja koje su zurile kroz prozor.

Gospodin Pilkington iz Lisičije šume ustade sa kriglom u ruci. Za koji
trenutak, reče on, zamoliće čitavo društvo koje se ovde okupilo da nazdravi.
Ali pre nego što to uradi, oseća da mu je dužnost da kaže nekoliko reči.

Za njega je veliko zadovoljstvo, kako je rekao a siguran je da isto važi i za
sve prisutne što oseća da je dugi period nepoverenja i nerazumevanja sada
završen. Postojalo je vreme mada on, niti bilo ko od prisutnih, nije delio
takve stavove ali postojalo je vreme kada su poštovane vlasnike Životinjske
farme njihovi susedi ljudi posmatrali, neće reći sa neprijateljstvom, ali možda
sa izvesnom merom zabrinutosti. Bilo je nemilih događaja, kružile su
pogrešne pretpostavke. Postojalo je osećanje da je farma kojoj su vlasnici i

upravitelji svinje nekako nenormalna pojava, i da ona može imati