Page 199 - Ilijada

Homer: Ilijada

D. Hektor probija vrata. 430-471.

430 Svuda se pretprsja već i kule junačkom krvlju
Okrope sa obje strane, i ahejskom krvlju i trojskom,
Ali ni tako Trojanci Ahejce ne mogoše odgnat;
Kao što poštena prelja, što nadniči, mjerila držeć
Vunu i poteg drži i na obje poteže strane
435 Jednako mjereć, da steče za dječicu kukavnu plaću:
13
Tako je jednako bitka i borba lebdjela njihna,
Dokle ne dade slavu pretežniju Hektoru Zeus-bog,
Prijama sinu i on se na ahejski bedem zaleti
Prvi i Trojcima vikne, daleko stane ga vika:
440 "Diž'te se, vi konjokrote Trojci, te bedem prolom'te
Argejski i lađe ognjem, što silno buknja, zapal'te."
Tako ih hrabreći reče, i oni ušima čuše
Te svi u skupu k zidu potrče, oni se penjat
Oštra koplja držeći na podloge kulama stanu,
445 Hektor pograbi kamen, pred vratima koji je stajo
I dolje ležao krupan, odozgo bio je oštar,
Njega sa zemlje ne bi ni do dva olako mogla
Prejaka pučanina pomaći i na kola turit,
Kakvi su smrtnici danas, a Hektor ga pograbi i sam,
450 Jer sin lukavca Krona učinio bješe ga lakim.
Kao što lako vunu od ovna čobanin nosi
Jednom je rukom držeći (doteščava mu tek malo):
Tako je nosio kamen ka krilima vratnima Hektor,
Koja visoka vrata i dvokrilna sklopljena čvrsto
455 Zatvorala su tvrdo - iznutra su zasunke bile
Jedna do druge dvije, a jedan ih klin zaključavo,
Hektor se približi vrlo i dobro raskorači noge,
Da ga hitac ne izda, u vrata kam po sredini
Čvrsto stanuvši baci i čepove slomi, te kamen
460 Padne težinom, a vrata zaškripe, zasunke n'jesu
Mogle odoljet, i krila od vrata padnu kud koje,
Kako ih udari kamen; unutra svijetli Hektor
Noći naličan brzoj uleti; strahovita na njem
Blistaše mjed, što nju je na svoje obuko t'jelo,
465 Dva je imao koplja u ruci. Do boga nitko
Ne bi ga ustavio u skoku; oči mu obje
Gorahu. U vrevi on se okrenuv Trojancima vikne,
Na bedem neka se penju, a oni mu poslušav poziv
Odmah se jedni popnu na zidinu, drugi kroz sama
470 Navru hubava vrata, i bježat Ahejci tad nagnu
K lađama prostranim svojim, te vika nastane silna.

13 434-435. Žena važe vunu da isprede onoliko koliko treba, ni manje ni više za određenu plaću, - ne u
novcu (jer novaca nema, vidi pjev. 6., st. 236.), nego za komad hljeba ili za drugo što je potrebno za
život.

199