Page 196 - Ilijada
P. 196

Homer: Ilijada



                              Ako li on kod ovaca zateče unutra pastire,
                              Koji sa svojim psima i kopljima čuvaju stado,
                              Opet se neće njemu od obora bježat, da ne bi
         305                  Pokušo bar, već uskoči on i ugrabi ovcu,
                              Ili ga prvi rane pastiri kopljem iz ruke:
                              Tako Sarpedona tad je bogolikog srce navelo,
                              Na bedem on poleti i pretprsja prolomi na njem.
                              Odmah progovori Glauku Hipolohovu tad sinu:
         310                  "Glauče, zašto smo nas dva u Likiji najvećma od svih
                              Čašćeni stolicom, mesom i vrčima punima vina,
                              Te svi obojicu nas ko bogove gledaju ondje?
                              Mi imanje imamo uz obale Ksanta rijeke
                              Veliko, krasno, voćnjak i ornicu pšenicom rodnu.
         315                  Zato med Likijci mi med prvima budimo oba,
                              Stan'mo među njih i skoč'mo u borbu, skoč'mo u oganj,
                              Neka Likijac koji u oklopu čvrstome rekne:
                              ""Doista knezovi naši s veoma velikom slavom
                              Vladaju likijskom zemljom, - izjedaju pretile ovce
         320                  I piju izbrano vino i medeno, al' je i snaga
                              U njih valjana, kad u boj med prvima Likijci idu!""
                              Ta da se nas dva ratu, oj dragoviću, uklonit
                              Možemo tom i živjet bez prestanka uvijek mladi,
                              Ne bih se ni ja sam med rtnike miješati išo,
         325                  Niti bih slao tebe u borbu, u junačku slavu,
                              Al' kad smrtnijeh Kera na hiljade ima oko nas,
                              Kojima čovjek uteći ni pobjeći ne može smrtni,
                              Hajd'mo, il' drugom da slavu stečemo, il' drugi tko nama."
                                 Reče, a Glauk se od njeg ne odvrati, posluša njega
         330                  I pođu skupa mnogu povedavši likijsku vojsku.



                                  b. Ajas i Teukar dolaze u pomoć. 331-429.


                                 Vidjev ih sin Peteojev Menestej od njih se zgrozi,
                              Jer su noseći b'jedu ka kuli njegovoj pošli;
                              Odmah se ogleda na zid na ahejski, ne bi li zgledo
                              Od vođa kojeg, drugarma u nevolji koji bi krutoj
         335                  Pomogo; Ajasa opazi dva nezasitna borbe,
                              Spazi ih oba gdje stoje; izišo je baš iz čadora
                              Teukar i blizu je stao; al' nikako nije doviknut
                              Mogo Menestej vičuć, - toliki urnebes bješe,
                              Huk do nebesa je išo od udaranja u štite
         340                  I šljeme s konjskom dlakom i vrata - jer zaprta bjehu,
                              Al' se poređaju Trojci i slomit ih kušaše silom.
                              Brzo Menestej glasnika Toota k Ajasu pošlje:
                              "Idi, Toote divni, potiči, Ajasa zovni,
                              Ili obojicu pače, jer tako bi bolje od svega


                                                                                                       196
   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201