Page 217 - Ilijada
P. 217

Homer: Ilijada



                              Ustrajni ratnik Podarko i Medon vođahu Ftijce.
                              Medon Oileju bješe božanskom od inoče čedo,
         695                  Ajasu bio je brat, al' daleko od očinske zemlje
                              Živje u Filaki on, jer brata maćesi svojoj
                              Eriopidi ubi, što Ojleju bijaše žena.
                              Ifikla, Filaku sina, Podarko bijaše sinak.
                              Ti su u oružju bili pred četama junačkim ftijskim.
         700                  Među Beoćani bili su boj i branili lađe.
                                 Ajas Ojlejev sin brzonogi nimalo nije
                              Od Telamonova sina od Ajasa bivo daleko,
                              Nego kao što dva rumendlaka na njivi vola
                              Vuku složeni plug jednodušno, a znoj im silan
         705                  Podno rogova curi, i oni se oba niz brazdu
                              Žure, a jaram ih glatki i jednog i drugog d'jeli,
                              A plug reže razor oranici: tako su njih dva
                              Stupivši jedan k drugom veoma stajali blizu.
                              Al' Telamonova sina drugari slijediše mnogi,
         710                  Sami dobri junaci, i štit mu primahu oni,
                              Kad bi mu umor i znoj osvojio koljena veće.
                              A sina Ojlejeva junačinu Lokrani n'jesu
                              Pratili, jerbo srca za kreševo nemahu blisko;
                              Mjedenih imali n'jesu gustogrivih kaciga oni
         715                  Niti jasen-kopalja ni štitova oblastih krasnih,
                              Nego su pošli pod Ilij u lukove uzdav se svoje
                              I u sukanu dobro u ovčiju vunu , te oni
                                                             30
                              Gađahu mnogo Trojance i čete lomljahu njihne.
                              Drugi se sprijed junaci u oružju umjetnom tada
         720                  Borahu s oklopnikom sa Hektorom, s narodom trojskim,
                              Lokrani gađahu krišom ostragu. Na boj Trojanci
                              Sada mislili n'jesu, jer str'jele su sve ih pomele.
                              Tada bi trojanske čete od brodova i od čadora
                              Sramotno bile uzmakle k vjetrovitom Ilijskom gradu,
         725                  K Hektoru smjelom da nije Pulidamas stupio veleć:
                              "Nikako opomena da slušaš, Hektore, nećeš!
                              Kad ti je prvome bog izručio poslove bojne,
                              Zato i mudrošću hoćeš pametniji od drugih biti;
                              Al' sam nikako svega polučiti zajedno ne moš,
         730                  Jer bog je u ruke jednom izručio poslove ratne,
                              Jednom je igranje dao, a drugome kitaru, pjesmu,
                              Jednom je u gruđi Zeus gromoglasni metnuo razum
                              Čestiti, što ga mnogi imadu ljudi i mnoge
                              Spasava, a sam mu svaki i vr'jednost najbolje znade.
         735                  A ja ću sada reć, što se meni najbolje čini:
                              Svuda se ratni okrug razgorio okolo tebe,
                              A junačine Trojci uzišav na zidinu veće

               30  717. "i u sukanu dobro u ovčiju vunu", tj. u praće, jer su kraci praće bili načinjeni od vune; vidi st.
               599-600.


                                                                                                       217
   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222