Page 214 - Ilijada

Homer: Ilijada

Užima svezan pastiri preko volje njegove vuku
Na silu. Tako se ranjen Adamas bacao malo,
Ali ne dugo, dok nije Merion mu izvuko koplje
575 Iz kože bliže pristupiv; i mrak mu se na oči spusti.
Helen Dejpira zgodi izbliza velikim tračkim
Mačem u sl'jepe oči i kacigu razbije na njem.
Odbita na zemiju padne sa glave mu ona, i tad je
Valjanu ahejski mnogi ponese med nogama bojnik.
580 Mrak se Dejpiru crni navnče na obje oči.
Grlatog bojca Atrida Menelaja osvoji žalost,
Te on Helenu pr'jeteć junaku oštro zavrti
Koplje; a Helen na luku povuče pregibak tada.
Kad se već sukobe njih dva, pogodit oštro'rtim kopljem
585 Željaše jedan, a drugi strijelom od svoje tetive.
Helen Menelaja tada u ispupak oklopa zgodi
Str'jelom kod prsi, al' od njeg oštro'rta str'jela odleti
Kao što kada bob crnokožac leti na gumnu
Velikom, il' grah kad leti iz široke lopate ondje,
590 Vjetar zviždeći duše, a vijač uzmahuje krepko:
Tako se naočitom Menelaju oštra strijela
Silno od oklopa odbi i od njeg daleko odletje.
Helena Atrejev sin Menelaje, grlati bojnik,
U ruku zgodi, a nju je na luku držao glatkom.
595 U luk se mjedeno koplje junaku kroz ruku zadre.
Od smrti bježeć Helen med drugove utekne guste
Objesiv ruku, i u njoj jasenovo vukući koplje.
Al' ga iz ruke Agenor junačina izvadi njemu,
Te mu je sukanom dobro poveza ovčijom vunom
600 Od praće, koju je kralju u rukama subojnik držo.
Onda na naočitog Menelaja pođe Pisandar,
Al' ga povela huda sudbina k smrtnom skončanju,
Da ga, Menelaje, ti u pokolju pogubiš strašnom.
26
Kada se jedan drugom nablizu primaknu oni,
605 Promaši Atrejev sin, i koplje mu na stranu ode,
A Pisandar onda Menelaja pogodi u štit,
Ali ga mjedeno koplje probosti naskroz ne može,
Jer štit ga ustavi širok, pri kraju koplje se prebi;
Pobjedi nadajuć se Pisandar veseo bude.
610 S klincima srebrnim mač povukavši Atrejev sinak
Na Pisandra potrči, al' ispod štita Pisandar
Lijepu sjekiru uzme od dobre mjedi sa glatkim
Dugim od masline drškom; zalete se najedno oba.
Branik gustogrivog šljema Pisandar Menelaju odbi
615 Pod grivom samom, na vrhu, al' njega, kad je pristupo,
Nad nosom zgodi Menelaj u čelo, te kosti Pisandru
Puknu, a krvave oči baš pred noge padnu mu u prah;

26 603. apostrofa; vidi 4. pjev., st. 128.

214