Page 262 - Ilijada

Homer: Ilijada

355 A vuci vidjevši to nalete na plašljive stvore:
Tako na Trojce jurnu Argejci, i Trojci se sjete
Zlobučnog b'jega, i odmah junaštva, žestine se prođu.
Hektora oklopnika pogoditi jednako šćaše
Veliki Ajas, a onaj u poslima bojnima vještak
360 Široka sakriv svoja ramena volujskim štitom
Čuvo se zvizge strijela i zveketa mjednih kopalja.
Viđaše, da se veće okrenula pobjeda bojna,
Ali je opet stajo i drugove izbavljo mile.

b. Trojanski poraz kod opkopa. 364-418.

Kao s Olimpske gore iz etera kadano sjajnog
365 U nebo oblaci idu, oluju kad rasprostre Zeus-bog:
Tako se uzviču tad i potiče od lađa Trojci,
Ne vraćahu se oni u redu. Brzonogi konji
Hektora oružana izvezu, i on tad trojske
Za sobom ostavi čete, preko volje štono ih opkop
370 Ustavljo, mnogi konji kolovozni prelome brzi
Kola sprijed na rudi i tako ih ostave ondje.
21
A Patroklo je stupo glasovito Danajcem vičuć
Misleć Trojancima zlo, a oni vičuć i trčeć
Napune putove sve rastrkav se; sve se je uvis
375 Dizo k oblacima prah, kopitđnogi bježahu konji
Ispruživši se u grad od brodova i od čadora.
Onamo, gdje bi metež Patroklo najveći zgledo,
Konje bi upravljo vičuć; junaci padahu s kola
Pod osovine ničke, i prevraćahu se kola.
380 Preko opkopa konji brzonogi preskoče tada
Besmrtni, što ih bozi darovaše Peleju u dar,
Napr'jed leteći, Patrokla na Hektora nutkaše srce,
Jer ga željaše ubit, al' Hektora konji izvezu.
Kao kada se teško zacrni od bure zemlja
385 U dan ljetni, kad premudri Zeus običava liti
Vodu silovitu srdit i ljutit na ljude one,
Koji na silu krivo u skupštini pravicu sude
Goneći pravdu i ništa za osvetu božju ne mareć;
Tekući potoci svi nabujaju od kiše tada,
390 Mnoge bregove tada bujice odroniti znadu,
U more crveno šumeć veoma otječu one
Sunovratice s brda i tegove pustoše ljudske:
Tako i kobile trojske trčeći brektahu vrlo.
Od drugih kada već prve Patroklo odvoji čete,
395 Natrag ih k lađama pogna i bježat im ne dade u grad,

21 371. vidi 6. pjev., st. 40.

262