Page 276 - Ilijada
P. 276

Homer: Ilijada



                              Govoreć, da sam ja med Argejcima najgori borac:
                                                                              2
                              Neće se nogama svojim povratiti na radost, mislim,
                              Čestitim roditeljima ni ženi miloj. I tebi
                              Tako ću snagu ja razglobiti, ako nasuprot
          30                  Staneš mi; nego ti velim, ukloni se deder i pođi
                              Natrag u mnoštvo te nemoj nasuprot stajati meni,
                              Dok te ne snađe zlo, a svršeno zna i budala."
                                 Reče, - al' ne slušajuć odgovori ovaj i reče:
                              "Sad ćeš, o gojenče Zeusov, Menelaje, platiti meni,
          35                  Što si mi ubio brata i time jošte se dičiš
                              Njegovu ženu učiniv udovicom u kući novoj,
                              Roditeljima plač neizrečen zadav i tugu.
                              Ja ću doista njima jadnicima utjeha biti,
                              Ako im glavu tvoju donesem i oružje tvoje
                                                                             3
          40                  Te sve Frontidi divnoj i Pantoju u ruke metnem.
                              Ali sad ćemo odmah u borbi se ogledat nas dva,
                              Pa će se prekinuti, tko bježat će, tko li nadvladat."
                                 Reče i zgodi ga u štit, što svuda jednako krije,
                              Al' ga ne probi mjed, već o štitu jakom se svine
          45                  Rt od koplja Euforbu, a onda podigne svoje
                              Atrejev sin Menelaj i ocu se pomoli Zeusu;
                              Onaj uzmicat stane, al' ovaj u dno ga grla
                              Rani, pošto se upe i pouzda u ruku tešku,
                              I kroz vrat mekani odmah kopljani rt mu iziđe;
          50                  Sruši se, stane ga jek, na njemu oružje zvekne.
                              Krvlju mu smoči se kosa (na kosicu Harita nalik),
                              Smoče se uvojci, koje i srebro i zlato  drža.
                                                                 4
                              Kao kad masline bujnu pothranjuje mladicu tkogod
                              Na mjestu osamljenu, gdje obilno izvire voda,
          55                  Mladicu brsnatu krasnu, - potresuje vjetara popuh
                              Svakakvih njom, al' na njoj cvijeci bijeli cvatu,
                              Kad li iznebuha vjetar s olujom velikom dođe,
                              Iz jame istrgne nju, i povali na zemlju odmah:
                              Tako Atrejev sin Menelaj kopljometnog ubi
          60                  Pantoju sina Euforba i skidat mu oružje stane.



                                  b. Menelaj uzmiče ispred Hektora. 61-105.


                                 Kao kad planinski lav u svoju se uzdajuć snagu
                              S paše najbolju kravu, što u stadu ima je, otme,
                              Koju najprije ugrabi on i zubima jakim


               2  24-26. Da je Menelaj ubio Hiperenora, Pantojeva sina, a brata Euforbova, to se kaže u 14. pjev., st.
               516-518., ali Hiperenor tamo ništa ne govori Menelaju, dakle ga i ne grdi.
               3  40. Frontida i Pantoj su roditelji Hiperenora i Euforba.
               4  52. "zlato i srebro", tj. zlatni i srebrni nakiti na glavi za držanje kose.


                                                                                                       276
   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281