Page 295 - Ilijada
P. 295

Homer: Ilijada



                              Robinja svaka odmah, i svakoj koljena klonu.
                              S druge pak ridaše strane Antiloh lijući suze,
                              Ruke Ahileju držeć, a u srcu ovaj je slavnom
                              Stenjo, Antiloh se bojo, da vrata sebi Ahilej
          35                  Ne bi prerezo gvoždem; Ahilej jaokne strašno,
                              Te ga gospođa majka u morskoj sjedeć dubini
                              Uz stara oca  čuje, i lelek je stade, te k njoj se
                                          2
                              Nerejke boginje sve, što u dubokom bijahu moru,
                              Sakupe. Dođe Glauka, Kimodoka, Talija dođe,
          40                  Halija volujskih oči, Neseja, Spija i Toa,
                              Dođe Kimotoa i s njom Akteja, s njom Limnoheja.
                              Melita dođe, Jera, Amfitoa, dođe Agava,
                              Dota, Prota, Ferusa, Dinamena također s njima.
                              Dođe Deksamena, dođe Amfinoma, Kalijanira,
          45                  Dorida, Ponopa dođe, Galatija preslavna jošte,
                              Dođe Nemerta, Apseuda i Narejka Kalijanasa,
                              Med njima bješe Janira i Klimena, bješe Janasa,
                              Mera, Oritija zatim, ljepokosa još Amateja
                                                                       3
                              I druge Nerejke sve, što u dubokom bijahu moru,
          50                  Srebrna spilja se napuni njih, i tući se one
                              Stanu u prsi sve, a Tetida tužnjavu začne:
                              "Čujte me, sestre vi o Nerejke, da biste dobro
                              Znale čujući sve, koliko sam u srcu tužna.
                              Teško nesretnoj meni, junaka jadnica rodih,
          55                  Ja sam rodila sina nezazornog, jakog, junaka
                              Poglavitoga i on mi ko mladica uzraste uprav;
                              Ja sam uzgojila njega ko biljku u zavojnoj bašči,
                              Onda ga u Lađama u srpastim poslah pod Troju,
                              Da se s Trojancima bori, al' više ga dočekat neću,
          60                  Da bi se u dom on u Pelejev vratio ikad.
                              Dok mi je jošte živ i motri svjetlost sunčanu,
                              Jadan je, a ja pomoći ne mogu mu k njemu pristupiv.
                              Al' sad pogledat idem dijete milo i čuti,
                              Kakva ga snađe tuga, od borbe dok je daleko."




                                    A. Tetida obećava novo oružje. 65-147.

          65                     Iz spilje, kad to izreče, iziđe, a s njome i one
                              Plačući pođu, i morski oko njih val se razbijo.
                              Kada već one dođu do grudaste trojanske zemlje,
                              Onda uzađu na br'jeg po redu, povučeni gdje su


               2  37. "uz stara oca", tj. Nereja; vidi 1. pjev., str. 358.
               3  39-48. Drži se s pravom da su ti stihovi poslije umetnuti jer ovakvo suho nabrajanje golih imena ne
               odgovara načinu Homerovu; isporedi u 2. pjevanju nabrajanje vojvoda ahejskih i trojanskih (st. 494-
               877.), gdje su u nabrajanje upletene kraće i dulje zanimljive crtice o vojvodama i zemljama.


                                                                                                       295
   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300