Page 155 - Odiseja
P. 155
Homer: Odiseja
Gostiti stanu, a pjevač božànskī započne pjevat,
Kog svi častiše ljudi, Demòdok; ali Odisej
Prema prejasnom suncu okrétō se jednako glavom
30 Želeć, da zapadne već, jer žuđaše vratit se doma.
Kako se večere čovjek užèlī, kojemu vazdan
Vola rumèndlakā dva na oranici njegovoj tegle
Čvrsto složeni plug, sunčànā mu na radost svjetlost
Zađe, da večerat pođe, a dršću mu koljena iduć,
35 Tako na radost zađe Odiseju svjetlost sunčànā.
Tada progovori on veslòradīm odmah Feákom,
A Alkinoju riječ napóse kaže ovako:
»Silni Alkinoje kralju, med ljudima odlični svima!
Žrtvujte, pa me zdrava oprem'te i ostajte zdravo.
40 Već se izvršuje ono, što milo mi željaše srce:
Odlazak ȉ dāri dragi. A nèbeski bogovi meni
Sve to učinili sretno! nezázornū kod kuće ženu
Našao, kada se vratim, i drâgē u zdravlju svoje!
A vi ostajte ovdje te žene vjerene svoje
45 I djecu svoju vesel'te, a bozi vam napredak dali
Svaki, nikakvog zla u narodu nȅ bīlo vašem!«
Tako im reče, a oni povlađujuć reku, tuđinca
Toga da na put treba opremit, jer pravo je reko.
I tad progovori snažni Alkìnoje jednom glasniku:
50 »Sad u krčag deder, Pontònoje, smiješaj vino
Ì svīm ga pò kući d'jéli, da ocu se Zeusu pomòlīv
Opremimo tuđinca u njegovu očinsku zemlju.«
Tako mu reče, i vino Pontònoje medeno sm'ješa,
Pristupi k svakome gostu i dade mu; blaženim oni
55 Izliju bogovima, vladarima širokog neba,
Svaki sa stoca izlije svog; a Odisej se digne
I on u ruke vrč Aréti dvoušni davši
Besjedu započne s njom i krilate prozbori r'ječi:
»Zdravo mi, kraljice, ostaj do svojega v'jeka, dok starost
60 Ne dođe tebi i smrt, što čeka čovjeka svakog;
Ja se sad vraćam, a tî se veseli u kući ovoj
Djeci i narodu svom, Alkinoju tàkōđer kralju.«
B. Odisej plovi na Itaku. 63—92.
Tako rekavši divni Odisej prekò praga stupi
Ì s njīm Alkìnoje snažni glasníka pošalje jednog,
65 Da ga do lađe brze dovede, do obale morske,
A tri sluškinje s njime Aréta opravi skupa,
Košulju nošaše jedna i oprani čisto ogrtač,
Drugoj zatvoren kovčeg Aréta nositi dade,
A treća od njih hljeb i crveno nošaše vino.
70 Pa kad dò lāđē već i dȍ mora dođu, tad sve to
155