Page 155 - Odiseja
P. 155

Homer: Odiseja


                                 Gostiti stanu, a pjevač božànskī započne pjevat,
                                 Kog svi častiše ljudi, Demòdok; ali Odisej
                                 Prema prejasnom suncu okrétō se jednako glavom
             30                  Želeć, da zapadne već, jer žuđaše vratit se doma.
                                 Kako se večere čovjek užèlī, kojemu vazdan
                                 Vola rumèndlakā dva na oranici njegovoj tegle
                                 Čvrsto složeni plug, sunčànā mu na radost svjetlost
                                 Zađe, da večerat pođe, a dršću mu koljena iduć,
             35                  Tako na radost zađe Odiseju svjetlost sunčànā.
                                 Tada progovori on veslòradīm odmah Feákom,
                                 A Alkinoju riječ napóse kaže ovako:
                                 »Silni Alkinoje kralju, med ljudima odlični svima!
                                 Žrtvujte, pa me zdrava oprem'te i ostajte zdravo.
             40                  Već se izvršuje ono, što milo mi željaše srce:
                                 Odlazak ȉ dāri dragi. A nèbeski bogovi meni
                                 Sve to učinili sretno! nezázornū kod kuće ženu
                                 Našao, kada se vratim, i drâgē u zdravlju svoje!
                                 A vi ostajte ovdje te žene vjerene svoje
             45                  I djecu svoju vesel'te, a bozi vam napredak dali
                                 Svaki, nikakvog zla u narodu nȅ bīlo vašem!«
                                    Tako im reče, a oni povlađujuć reku, tuđinca
                                 Toga da na put treba opremit, jer pravo je reko.
                                 I tad progovori snažni Alkìnoje jednom glasniku:
             50                  »Sad u krčag deder, Pontònoje, smiješaj vino
                                 Ì svīm ga pò kući d'jéli, da ocu se Zeusu pomòlīv
                                 Opremimo tuđinca u njegovu očinsku zemlju.«
                                    Tako mu reče, i vino Pontònoje medeno sm'ješa,
                                 Pristupi k svakome gostu i dade mu; blaženim oni
             55                  Izliju bogovima, vladarima širokog neba,
                                 Svaki sa stoca izlije svog; a Odisej se digne
                                 I on u ruke vrč Aréti dvoušni davši
                                 Besjedu započne s njom i krilate prozbori r'ječi:
                                 »Zdravo mi, kraljice, ostaj do svojega v'jeka, dok starost
             60                  Ne dođe tebi i smrt, što čeka čovjeka svakog;
                                 Ja se sad vraćam, a tî se veseli u kući ovoj
                                 Djeci i narodu svom, Alkinoju tàkōđer kralju.«


                                           B. Odisej plovi na Itaku. 63—92.


                                    Tako rekavši divni Odisej prekò praga stupi
                                 Ì s njīm Alkìnoje snažni glasníka pošalje jednog,
             65                  Da ga do lađe brze dovede, do obale morske,
                                 A tri sluškinje s njime Aréta opravi skupa,
                                 Košulju nošaše jedna i oprani čisto ogrtač,
                                 Drugoj zatvoren kovčeg Aréta nositi dade,
                                 A treća od njih hljeb i crveno nošaše vino.
             70                  Pa kad dò lāđē već i dȍ mora dođu, tad sve to







                                                                                                       155
   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160