Page 244 - Odiseja
P. 244
Homer: Odiseja
6
Rano će doći oni, jer svȅtkovina je svima.«
Reče, i one je čuju i rado se pokore njojzi,
Ì njīh dvadeset ode na izvor nȁ vodu crnu,
A druge oko posla u dvorima prionu vješto.
c. Eumej, Melantij i Filetij. 160—239.
160 Uto uniđu sluge prosácā u dvor i drva
Vješto nac'jepaju oni i dobro; i žene se uto
S izvora vrate, a eto i svinjar dođe i tjera
Do tri debela krmka u čitavom najbolja stadu,
Ì ōn ih pusti tamo po dvorištu krasnom da pasu,
165 Zatim Odiseju slatkim progovori r'ječma ovo:
»Da li te, tuđinče, sada Ahejci paze što više
Il' te ko ì prije još sramote po kući ovoj?«
Njemu domišljati na to Odisej odgovori ovo:
»Ej da bogovi hoće, oj Eumeju, grdilo kaznit,
170 Kako u svojoj ob'jesti bezakonja svakakva rade
Prosci u kući tuđoj, ne stide se nimalo više!«
Dok su se oni tu razgovarali besjedeć tako,
Uto kozopaša k njima Melàntije pristupi bliže
Tjerajuć koze, što bjehu u stadima najbolje svima,
175 Proscima ručak, a ȉ dvā pastira iđahu s njime.
Ispod trijema bučnog Melàntije poveže koze
Pa on Odiseju grdnim progovori r'ječima ovo:
»Hoćeš li, tuđinče, još bavrljati po kući ovoj
I prosjačit od ljudi, a napolje nećeš izići?
180 Ne mislim, da ćemo nâs dva razíći se prije no šake
Ogledamo, jer tvoje prosjačenje nimalo nije
Pristojno; ta Ahejci i drugdje imaju gozbe!«
Tako mu reče, a njemu Odisej ne prozbori ništa,
Glavu odmakne šuteć i zlȍ po onoga misleć.
185 Kad li i treći dođe Filètije, glava pastírā,
7
Proscima jalovu kravu i koze tjerajuć tovne,
Njega su s njegovim stadom prevèzli lađari na suho,
Koji i druge ljude opremaju, dođu li k njima.
Ispod trijema bučnog Filetije kravu i koze
190 Sveže pa pristupi bliže k svinjaru i upita njega:
»Kakav je, svȉnjāru, ovo tuđinac u kuću našu
Došao skoro? Od kakvih od ljudi diči se da je
Došao on? i gdje mu je rod, gdje očinsko polje?
Nesretnik! likom je on vladaru sličan i kralju;
195 Nego bogovi svjetske skitače bacat u b'jedu
Znadu, jer im, ma bili i kralji, dosuđuju jade.«
Reče i dođe k tuđincu i desnom ga pozdravi rukom,
Besjedu započne s njim i prozbori krilate r'ječi:
»Zdravo, o tuđinče oče, i jednom se rodila sreća
6
156. »svetkovina« — misli se svetkovina mlada mjeseca u čast Apolonovu.
7 186. »jalovu kravu« — vidi 3. pjev. st. 383.
244